Gustav Klimt – slikar i ženskaroš

Njegova najpoznatija slika „Poljubac“ hiljadama puta je umnožavana, i to ne samo na reprodukcijama, nego i na šoljicama za kafu, kravatama, torbama za kupovinu i brojnim drugim predmetima za svakodnevnu upotrebu. Svi obožavaju Gustava Klimta, ljubimca publike. Postao je predvodnik jugendstila, premda je pre bio neko ko je želeo da se obračuna sa umetnošću svog vremena, kaže Alfred Vajninger, istoričar umetnosti i kustos muzeja Belvedere u Beču.

Brz uspon

Klimt je rođen 14. jula 1862. u skromnoj porodici, pa je priliku za studiranje na bečkoj Školi za umetnost dobio zahvaljujući stipendiji. Zajedno sa svojim bratom Ernstom Klimtom, koji je pohađao istu školu, te kolegom Francom Mačem marljivo je radio i brzo napredovao. Pored poslova na ukrašavanju plafona i teatara, postao je portretist jevrejskog visokog građanstva. Nije radio samo na slikama, nego je u saradnji s arhitektima osmišljavao čitave kuće i vile kao totalna umetnička dela. Godine 1894. dobio je narudžbinu za tri monumentalne slike na plafonu velike aule bečkog univerziteta. Alegorični prikaz triju fakulteta – pravnog, filozofskog i medicinskog – izazvao je skandal.

Previše stvarno, previše golo

Klimt je za licemerni Beč pokazao previše golotinje, misli Vajdinger. „Problem je bio što je pokazao Bečlijama kako oni sami izgledaju. Nage žene nije više slikao kao boginje, nego kao žene iz susedstva. Slikao ih je u njihovoj lepoti, ali i u ružnoći“, kaže ovaj poznavalac Klimta. I sve to na golemim slikama na plafonu konzervativnog Univerziteta. „Bila je to kap koja je prelila čašu. Nije se radilo o smišljenoj provokaciji. Klimt je bio vrlo autentičan. Jednostavno je želeo da slika ono što ga je zabavljalo.“ Slikar je tom načinu rada ostao veran uprkos velikim finansijskim gubicima. Radove iz Univerziteta u Beču kasnije je uz pomoć svojih mecena otkupio. Već tada su koštali čitavo bogatstvo. Današnji ljubitelji umetnosti mogu ih posmatrati samo na reprodukcijama – originali su uništeni u dvorcu Imendorf u donjoj Austriji, kojeg su nacisti zapalili krajem Drugom svetskog rata.

Kopije klimtovih slika koje simbolišu medicinski i filozofski fakultet

Umetnički obrt

Godine 1907. nastalo je jedno od njegovih najpoznatijih dela, portret Adele Bloh-Bauer Prve, ćerke jednog bečkog bankara. Kada je 2006. prodata jednom američkom preduzetniku za 135 miliona dolara, postala je najskuplja slika na svetu. Reč je o portretu s vrlo realističnim licem i bogatim zlatnim dekorativnim elementima. Činjenica da neki upotrebu zlata smatraju kičem sigurno nije smetala Klimtu. „On nije bio akademski slikar. Nije posjećivao slikarske akademije, nego škole za umetnost.

S klasičnim slikarstvom nije imao ništa. Koristio je veliki broj materijala kojima se bavio još od svog školovanja. To je bio umetnički obrt“, kaže Vajdinger. Upravo te „materijalne slike“ čine Klimta tako posebnim – i to na način na koji ga niko nije sledio. Dekorativni i „autentični“ karakter njegovog dela takođe je Klimta sprečio da ikada dobije profesuru. „Klimt je bio dekorativni umetnik“, oštro kaže istoričar umetnosti Vajdinger. Ali način na koji je slikao kod ljudi izaziva pobožnost. „To sam uvek iznova primećivao“.

Slika koja je koštala 135 miliona dolara

„Zgodan tip“

Klimtov odnos prema ženama posebno je poglavlje istorije umetnosti, i to ne samo zato što je lepši pol uvek iznova prikazivao bojama i oblicima. Koliko dece je imao, niko zapravo ne zna. Doduše, nakon njegove smrti pojavilo se njih 14 koji su u želji da dobiju dio zlatnog kolača podneli zahtev za nasledstvom. Četvoro ih je službeno priznato. Slikar se nikada nije ženio – voleo je svoju strast, bez rezervi. Takođe, Klimt je bio autentičan bez prenemaganja: „Inače bi bilo nemoguće objasniti da je još 1899, dok je imao aferu sa ženom svog brata Helene Klimt, istovremeno započeo odnos s Almom Maler-Verfel. Istovremeno su s njim bile trudne Marie Ucicki i Marie Cimerman, a posećivao je i Emili Flege.“

U takvoj poligamiji nije bilo moguće živeti bez ljutnje i stresa, što je vidljivo i iz brojnih ljubavnih pisama koja su iza njega ostala. „Jednostavno je bio zgodan tip, što je vidljivo na fotografijama“, kaže stručnjak za Klimta. Slikar je umro 6. februara 1918 - imao je 55 godina i umro je od posledica moždanog udara.