Preminula Olivera Marković

Slavna glumica rođena je u Beogradu 3. maja 1925. godine. Ljubav prema teatru pokazivala je u najranijem detinjstvu da bi za vreme okupacije, sa grupom vršnjaka-gimnazijalaca i studenata, počela da sprema predstave na Kolarčevom univerzitetu i u beogradskim stanovima. Prvi film snimila je 1945.godine ("U planinama Jugoslavije").

Članica Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je ostvarila više od 30 značajnih uloga, postaje 1967. godine. U penziju odlazi 1989.godine, a poslednju premijeru na matičnoj sceni odigrala je 1998.(uloga Mame u Makdoninom komadu "Sakati Bili sa Inišmora").

Nagradu Narodnog pozorišta dobila je dva puta, za uloge Majka Hrabrost (1972) i Klara ("Leda", 1978). Najveće priznanje koje dodeljuje Nacionalni teatar, Plaketu, dobila je 1988. godine.

Ostvarila je raznovrsne dramske likove na brojnim pozorišnim scenama širom nekadašnje Jugoslavije, a njen opus broji više od sto uloga.

Dobitnica je mnogobrojnih pozorišnih nagrada, među kojima su Specijalna nagrada na Danima komedije, Oktobarska nagradu grada Beograda, plakete "Mata Milošević" i "Dobrica Milutinović" i Dobričin prsten.



Markovićeva je ostvarila impozantan opus od 63 snimljena filma, među kojima su "Vlak bez voznog reda", "Kozara", "Put oko sveta“, „Sibirska ledi Magbet“ (režirao Andžej Vajda), „Nacionalna klasa“, „Petrijin venac“, „Majstori, majstori“, „Moj tata na određeno vreme“, „Balkan ekspres“, „Već viđeno“, „Braća po materi“, „Sabirni centar“, „Urnebesna tragedija“...

Među filmskim nagradama ističu se Srebrna i dve Zlatne arene na Filmskom festivalu u Puli i „Slavica“ za ukupan doprinos razvoju filmske umetnosti. Rado je snimala i za televiziju - 13 drama, 26 serija i više šou-programa, a ostvarila je i pedesetak uloga u radio-dramama. Najšira publika je pamti kao vrsnu, po mnogima, najbolju pevačicu ruskih romansi i šlagera.

Datum i mesto sahrane, kao i vreme i mesto komemoracije, biće naknadno saopšteni.

"Do danas neprevaziđena glumica ovih prostora"

Foto: Miloš Periæ

Povodom smrti dive srpskog glumišta Olivere Marković saučešća porodici uputili su brojni poštovaoci velike glumice, uključujući predsednika Srbije Borisa Tadića.

Književnica i rediteljka Vida Ognjenović izjavila je Tanjugu da joj je vrlo teško da govori, jer je duboko potresena smrću glumice sa kojom je blisko sarađivala, iako je znala da je dugo bolovala nadala se da će uspeti da pobedi bolest.

"Ona je glumica koja je sama bila ansambl, sve je mogla i umela da odigra, nije bilo uloge da nije dostigla do njene vrhunske mere, klasiku je pretvarala u moderni teatar a nove uloge koje su za nju pisane postajale su klasika posle njene interpretacije", kazala je Ognjenović.

Prema njenoj oceni, malo je pozorišnih ljudi koji su uživali tako bezgranično poverenje kao Olivera Marković koja je poznavala svaku poru pozorišta, puls scene, umela da povede publiku za sobom.

"Sa radošću sam išla na probe kada je u mojim predstavama igrala Olivera zbog njene divne prirode, volje za rad, kolegijalnosti, humora, sa njom je bilo lako probati, ponekad sam joj govorila da je gotovo nepotrebno jer ona je već na čitanju pokazala da je sve razumela, da će to odigrati maestralno. Ostavila nam je lepe uspomene za sobom, mnogo nam je podarila i sećaćemo se Olivere sa poštovanjem i tugom jer je više nema", kazala je Ognjenović.

Glumica Ružica Sokić izjavila je Tanjugu povodom smrti Olivere Marković da je ona do danas neprevaziđena glumica ovih prostora, jedna od najznačajnijih ličnosti u njenom životu u svakom smislu, a najvažnije je što su bile prijatelji.

"Obeležila je vreme moje generacije, sa scene je zračila raskošnim talentom , vitalnošću i svežinom, voleću je uvek ponosna što sam podelila sa njom veliki deo svog života", kazala je Sokić, bliska prijateljica i dugogodišnja koleginica Markovićeve.

Povodom smrti jedne od najvećih srpskih glumica 20.veka koja je igrala u svim žanrovima, ostvarila značajne uloge na pozorišnoj i filmskoj sceni, filmski reditelj Darko Bajić rekao je da je Olivera Marković bila je i ostala velika zvezda na nebu srpske, jugoslovenske i evropske kinematografije.

"Još za života postala je legenda, bila je sjajna glumica koja je uspevala da od umetnosti stvori život a od života umetnost. Generacijama glumaca i filmskim autorima nedostajaće lakoća savršenstva uloga koje je donosila sa energijom i duhom koji će biti inspiracija dramskim umetnicima u budućnosti", kazao je Bajić.

Učesnici festivala u Sopotu večeras će minutom ćutanja odati poštu slavnoj glumici, najavili su organizatori.