Tajni kamp u Albaniji: Ko su Iranci koji iz egzila žele da sruše Teheran?

Utvrđeni kamp u Manzeu, malom selu u centralnoj Albaniji u blizini Tirane, dom je za oko 3.000 pripadnika Organizacije narodnih mudžahedina Irana (PMOI), poznate i kao Mudžahedin-e Halk (MEK).

Pripadnici MEK-a nalaze se u Albaniji od 2013. godine, kada je albanska vlada pristala da ih primi na zahtev Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenih nacija, piše Dojče vele.

Ko je MEK?

PMOI, odnosno MEK, islamska je opoziciona organizacija sa socijalističkim tendencijama, osnovana u Iranu 1965. godine. Grupa je započela oružanu borbu protiv dinastije Pahlavi, izvodeći bombaške napade na ciljeve iranske vlade i američke interese tokom sedamdesetih godina.

• Napokon stigla zvanična potvrda: Najmanje 3.100 mrtvih
• Masovna hapšenja: Teheran tvrdi da je razbijena američko-izraelska mreža

U početku su podržavali ajatolaha Ruholaha Homeinija tokom Islamske revolucije 1978–1979, ali su se ubrzo razišli sa novim vlastima u Teheranu i bili zabranjeni u Iranu, nakon čega su delovanje nastavili iz egzila.

Ratna prošlost i etiketa terorizma

MEK se kasnije preselio u Irak, odakle je tokom iransko-iračkog rata vodio vojne operacije protiv Irana – potez koji im mnogi Iranci ni danas ne opraštaju.

Američko Ministarstvo spoljnih poslova proglasilo je MEK terorističkom organizacijom 1997. godine, ali je ta oznaka uklonjena 2012. Organizacija je 2002. prva objavila podatke o tajnom iranskom programu obogaćivanja uranijuma. Nakon pada Sadama Huseina, MEK je proteran iz Iraka.

Talasi protesta u Iranu

Prema rečima Andreasa Kriga, stručnjaka za Bliski istok i višeg predavača na Kraljevskom koledžu u Londonu, aktuelni protesti u Iranu nisu jedan događaj, već kulminacija dugotrajnog nezadovoljstva.

• Ulice pune vojnika: "Ne izlazite, pucaćemo" FOTO/VIDEO
• Jezivi bilans nasilnih protesta u Iranu

"Počelo je ekonomskim šokom, kolapsom valute i inflacijom, a zatim se brzo politizovalo", rekao je Krig za Dojče vele, ističući da je odgovor vlasti prerastao u otvorenu represiju, uključujući blokadu komunikacija.

Fragmentisana opozicija

Iranska opozicija, kako u zemlji tako i u dijaspori, duboko je podeljena. Unutar Irana protesti su uglavnom bez centralnog vođstva, dok su u inostranstvu najuticajnije dve struje, monarhisti i MEK.

Reza Pahlavi, sin poslednjeg iranskog šaha Mohameda Reze Pahlavija, živi u SAD, ali ostaje nejasno koliku podršku ima unutar Irana.

Uloga MEK-a u protestima

Ali Safavi iz Nacionalnog saveta otpora Irana (NCRI) tvrdi da je MEK aktivno učestvovao u protestima, navodeći da su njihove "jedinice otpora" koordinisale demonstracije i štitile građane od Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC).

• "Poslednji ekster u kovčegu terorizma"; Iran poglasio kraj nemira?
• SAD zahtevao, Savet bezbednosti ispunio – održan sastanak o Iranu

On tvrdi da se među oko 3.000 ubijenih tokom nemira nalazi i veliki broj aktivista MEK-a.

S druge strane, Andreas Krig ocenjuje da MEK ima ozbiljan problem legitimiteta među Irancima i da "nema stvarnu ulogu u vođenju protesta", dodajući da se često doživljava kao strani "trojanski konj".

Poziv Evropi i pogled iz Albanije

MEK sada poziva Evropu na oštre mere protiv Irana, uključujući proglašenje IRGC-a terorističkom organizacijom i procesuiranje iranskog rukovodstva, uključujući vrhovnog vođu Alija Hamneija.

Albanski mediji intenzivno prate proteste i aktivnosti MEK-a, dok albanski premijer Edi Rama, koji je 2022. prekinuo diplomatske odnose sa Iranom zbog sajber-napada, do sada nije komentarisao dešavanja u Iranu.