Predstavljena knjiga "Hram tišine“ autorke Marije Jeftimijević Mihajlović

Prva knjiga poezije autorke Marije Jeftimijević Mihajlović pod nazivom "Hram tišine“, predstavljena je u Beogradu u prisustvu kulturne i akademske zajednice.

Kultura

Izvor: B92

Ponedeljak, 05.02.2024.

13:52

Predstavljena knjiga
Foto: Milica Savic

Objavljena u izdanju "Partenona", knjiga nas vodi kroz lepotu sveta poezije pogledom na čovekovo unutrašnje biće i vrhovne vrednosti svakog društva. O knjizi su govorili dr Mirjana Bečejski iz Instituta za srpsku kulturu u Prištini, književnik Dragan Lakićević, dr Jana Aleksić, a stihove iz knjige publici je pročitala umetnica Nataša Lasica.

Autorka knjige, dr Marija Jeftimijević Mihajlović ispričala je da je zbirka naslovljena je po jednoj od pesama koje imaju, kako su i kritičari primetili, duhovno-religioznu i ljubavnu dimenziju.

"Razumevajući naše vreme kao vreme sveopšte buke u kojoj smo prestali da osluškujemo glas onog drugog, u kome smo postali gluvi za tuđe potrebe i želje, ali i kao vreme u kojoj se ono najtananije, najplemenitije, duhovno biće čoveka, guši pod stegama civilizacijske ’buke i besa’, bilo je potrebno ’sići’ u prostore tišine sopstvenog bića, pa odatle – u susretu sa najdubljim sobom i sa onim božanskim u sebi – krenuti ’naviše’, ka vrlinama, visinama, svetlosti, kuda, uostalom, i poezija vodi“, dodala je autorka.
Foto: Milica Savic
Upitana kome je namenila knjigu i da li je preporučuje mlađim generacijama, Marija je objasnila da je pisanje poezije lično i predstavlja neku vrstu duhovnog iskustva – iskustva preobraženja, kada drugačiji, samokritičniji, ali i samosvesniji, izlazimo iz tog stvaralačkog procesa.

"U tom smislu, poezija se ne namenjuje nikom direktno, ali je biće poezije svojevsrna nada u susret sa onakvim čitaocem u kome će pesma pobuditi iste ili slične ’senzacije’. Drugim rečima, poezija je polje susretanja višeg reda, kada međusobno ne opšte naša svakodnevna, pojavna ’obličja’, već ona nevidljiva, najplemenitija dimenzija koja pronalazi (duhovne) srodnike i tamo gde ih mi ne tražimo i ne očekujemo. Ako takvih duhovnih prepoznavanja ima i sa pripadnicima mlađe generacije – a duboko verujem da ih ima – ima i nade da će Lepota, u onom najširem, duhovnom, hrišćanskom značenju (Ljubavi) „spasiti svet“, rekla je Jeftimijević Mihajlović.

Recezentkinja knjige, dr Mirjana Bečejski opisala je autorku kao „čistog liričara“, koji svoju poeziju oslobađa trivijalnosti svakodnevice i peva samo o onome što je za ljudsku dušu od suštinske važnosti, o onim jednostavnostima o kojima je najteže pevati: ljubav, vera, nada, duša, patnja, (izgubljena) otadžbina, snovi, sreća, stvaranje.

"Tri hrišćanska simbola vrlinâ – ljubav, vera i nada, iskustveno su doživljena i promišljena duhom svetovnog bića. Izvan tih granica njihovo značenje je intuitivno naslućeno i pesnički sugerisano na način svojstven malarmeovskom, simbolističkom pesničkom nasleđu, ali i hrišćanskoj duši koja do Sofije doseže posredstvom pomenutih vrlina“, rekla je Bečejski.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 0

Pogledaj komentare

0 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: