Priprema se kapitalno izdanje Geografskog atlasa Srbije: Otvoreni arhivi Vatikana zbog važnih karata

Vršilac dužnosti direktora i glavnog i odgovornog urednika Službenog glasnika Mladen Šarčević je rekao da u 2024. godini planiraju niz kapitalnih izdanja, poput Geografskog atlasa Srbije i Leksikona areholoških nalazišta.

Kultura

Izvor: Tanjug

Utorak, 09.01.2024.

11:47

Priprema se kapitalno izdanje Geografskog atlasa Srbije: Otvoreni arhivi Vatikana zbog važnih karata
Foto: Shutterstock/Dmitrijs Kaminskis

Šarčević je rekao Tanjugu da je do njegovog dolaska na čelo Službenog glasnika, što se tiče izdavaštva, ova institucija bila posvećena književnosti i izdanjima vezanim za nacionalnu istoriju i slično, a sada su pokrenuli čitav niz novih agendi.

Prema njegovim rečima, privukli su u saradnju obrazovni sistem, pre svega visoko obrazovanje i nauku, i u skladu s tim su pokrenuli mnogo novih redakcija. Pošto tehnologija strašno napreduje, Službeni glasnik je morao krenuti u obnavljanje svoje štamparije sa novim mašinama, koje su sada osmobojne, desetobojne i rade po sistemima veštačke inteligencije, naveo je Šarčević.

"Mi smo sada bukvalno jednu mašinu kupili od zarade u ovoj godini i već mislimo da ćemo kupiti još jednu sledeće godine", dodao je Šarčević.

Prema njegovim rečima, pošto nedostatak radne snage pogađa i inženjersko grafičarstvo, Službeni glasnik je sa visokoškolskim ustanovama napravio dualne ugovore da obezbedi sebi kadar i šalje osoblje u inostranstvo na obuku.

Šarčević je rekao da je Službeni glasnik krenuo sa nacionalno bitnim projektom velikog Geografskog atlasa Srbije, kapitalnog projekta koji će se raditi u više desetina hiljada primeraka tiraža.

"Mi smo imali to samo u okviru Jugoslavije. Srbija nikad nije bila celina i mi sad hoćemo u okviru geografskog dela da prikažemo istorijske mape, kroz istoriju Srbije i dijasporu", naglasio je Šarčević.

U projekat su uključeni akademik geograf iz Novog Sada Slobodan Marković, svi fakulteti koji se bave geografskom naukom, instituti, kao i vojne i kartografske institucije i Republički geodetski zavod, a posao na Geografskom atlasu Srbije bi trebalo da bude gotov do aprila ili maja. Dodavši da su sada u fazi izbora mapa, Šarčević je napomenuo da su otvoreni arhivi Vatikana i da se nadaju da će naći mnogo značajnih karata, a otkrili su i da u Vašingtonu imaju posebne institucije koje skupljaju istorijske mape.

"Možda napravimo neka lepa naučna iznenađenja. Naravno, držaće se oficijelne nauke, pravih istorijskih izvora, a ne društvenih mreža", naglasio je Šarčević. Prema njegovim rečima, Geografski atlas Srbije će biti kapitalna knjiga za svaku kuću, i Službeni glasnik će gledati da cena bude pristupačnija.

Govoreći o projektima Službenog glasnika, Šarčević je podsetio na kapitalnu knjigu "Sto godina košarke", a pripremaju se slična izdanja o atletici i boksu. Na inicijativu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Službeni glasnik je prionuo da izradi Leksikon arheoloških nalazišta, koji će biti neka vrsta sveobuhvatnog registra, kakvog Srbija dugo nema, najavio je Šarčević.

Prema njegovim rečima, zbog količine materijala, Leksikon će izlaziti u knjigama u nastavcima, a biće uključeni filozofski fakulteti, odeljenja za arheologiju i instituti pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Projekat pod radnim nazivom "Vinogorje, vinarije i vina Srbije", u partnerstvu sa Ministarstvom turizma, obuhvatiće zemljišta za potencijalne nove vinograde, sve vinarije koje postoje, koje će biti prikazane kroz QR kodove, a radi se uz pomoć Geografskog informacijskog sistema, odnosno dronovima i drugim sredstvima.

"Kod 'Vinogorja' je jako zanimljivo da smo uključili neke specifične kategorije, kao što su crkvena i manastirska vina, školska i fakultetska vina, organska vina, autohtone sorte i tako dalje", naveo je Šarčević.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo kulture je uključeno u projekat digitalizacije Novina serbskih, kao početka srpskog novinarstva, a Službeni glasnik se obratio UNS-u i NUNS-u, i drugim institucijama, u poduhvatu koji ima nacionalnu težinu.

"Sledeći projekat u najavi jeste i ono što smo već uradili kroz Unesko. To su naše zaštite kulturnih dobara, što čuvamo kao nematerijalnu baštinu. Počelo je od kola, slave i drugih stvari, do materijalne baštine, gde su manastiri, tvrđave", naveo je Šarčević.

Radi se i na digitalizaciji Novina serbskih, odnosno Službenog glasnika, čemu se bilo i ranije pristupilo, a sada se posao nastavlja težim delom u kome su primerci van Srbije, odnosno prvi koji su bili urađeni u Beču.

Šarčević je dodao da je tu i izrada rečnika Slavenosrpsko-srpskog i Srpsko-slavenosrpskog, pošto imamo mnogo dela autora od 17. veka nadalje kada nije korišćena ortografija Vuka Karadžića. "Mi imamo zarobljena u starom jeziku dela Dositeja, Lukijana Mušickog, Joakima Vujića, Dimitrija Davidovića i da ne nabrajamo dalje. I to sve radimo na savremenom srpskom, da mlađe generacije mogu da to čitaju", rekao je Šarčević.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 9

Pogledaj komentare

9 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Rusi pogodili francusku Legiju stranaca?

Ruske oružane snage su pogodile lokaciju francuskih plaćenika u Slavjansku, koju kontrolišu Oružane snage Ukrajine, rekao je za RIA Novosti koordinator Nikolajevskog okruga Sergej Lebedev, pozivajući se na kolege.

9:52

15.4.2024.

1 d

Podeli: