Kultura

Četvrtak, 29.07.2021.

11:01

Roman o građanima drugog reda koji nemaju pravo glasa!

Milan Miki Aranđelović je već deceniju (ili tu negde) aktivan na našoj književnoj sceni. Ono što je posebno zanimljivo u vezi sa ovim autorom jeste da je pronašao svoju nišu i da se specijalizovao za pisanje naučno-fantastičnih satira u kojima kombinuje humor, društvenu kritiku i smišlja vizije krajnje iščašenih budućnosti koje nas, možda, vrebaju iza ugla.

Izvor: B92

Roman o građanima drugog reda koji nemaju pravo glasa!
Foto: Promo

Svoj prvi roman, "Labudoliki paunovi moraju umreti", Aranđelović je, pod pseudonimom Neverovatni Miki, objavio 2013. godine, nakon čega su usledili romani koje je potpisao svojim pravim imenom: "Balada meda i krvi" (2016), "U.S.A." (2019) i, najnovije i sasvim moguće njegovo ponajbolje i najzaokruženije delo, "Sanjaju li androidi radnička prava?" (2021). Sve ove knjige, objavljene od strane manjih/malih izdavača ili u privatnom aranžmanu, nisu izazvale veću pažnju čitalaštva. To, uostalom, ne treba da čudi. Ako ćemo iskreno, prosečan čitalac u Srbiji nije naviknut na ovu vrstu proze. Kombinujući Domanovića i Dika, društvenu satiru i distopijske vizije budućnosti, Aranđelović stvara veoma specifičan književni tekst koji će za većinu biti previše gust i zahtevan, s tim da će se, srećom po autora, naći i oni koji će znati da uživaju u ponuđenom.

Kada govorimo o dosadašnjem opusu Milana Aranđelovića, najbolje je krenuti od onog što je najnovije. "Sanjaju li androidi radnička prava?" je zapravo roman o našoj sadašnjosti ispričan kroz distopijsku viziju budućnosti. Pripovedajući o onome što će tek doći, Srbiji i svetu u kome androidi postaju ključni faktor političkog i društvenog života, Aranđelović zapravo daje sliku i priliku naših današnjih problema. Taj novi svet donosi podelu stanovništva na "strojeve" i "homiće" – ovi prvi su androidi, veštačka inteligencija, a ovi drugi, uključujući i Šerija Načeta, glavnog lika romana, homosapijensi – ljudi od krvi mesa koji se u tom novom svetu smatraju građanima drugog reda i nemaju prava glasa. Sve se okreće i menja, pa tako u svetu futurističkom svetu "Androida" izbeglice iz Afrike i Azije postaju starosedeoci naše prestonice i nastanjuju devastiran Beograd na vodi. Beogradski metro konačno postoje stvarnost – s tim da vrši transport iz dimenzije u dimenziju, iz jednog vremenskog perioda u drugi. Skadarlija postaje kvantna crvotočina u kojoj se prepliću ono što je bilo, što jeste i što će biti ("kvantočina" koja, na primer, spaja Čiča Iliju i Tiku Stanića). I tako dalje. Sve je moguće i ništa nije kao pre, a, opet, sve deluje tako poznato i blisko. Anranđelovićeva kritičarska žaoka je, sasvim je jasno, zapravo zarivena u vremenski period u kome je roman nastao, ovo naše vreme koje živimo i trošimo.
Foto: Promo
Glavni junaci Šeri Načet (što je, naravno, naklon jednom od Aranđelovićevih učitelja – nikada prežaljenom Teriju Pračetu) i Lazara Hrebeljanović (Aranđelović jednostavno voli da provocira) udružuju snage kako bi razotkrili anomaliju koja može da iz korena protrese svet u kome žive. Plaćenik i (h)aktivistkinja tako biju svoju ljutu bitku dok im nepresušni niz živopisnih epizodnih likova u tome pomaže ili ( još češće!) odmaže. Zabavna je to književna vožnja iako, zbog obilja podataka i ukrasa svih vrsta, zahteva potpunu čitalačku pažnju što je ideal koji se u današnje vreme prelistavanja i "brzog čitanja" sve teže postiže. Roman je kratak ali "nabijen" pričom i informacijama. Uz SF i satiru, Aranđelović u romanu koristi i postulate kriminalističkog žanra i horora, mada, naravno, prilagođene krovnoj intenciji.

Roman "Sanjaju li androidi radnička prava?" treba istovremeno shvatiti i ozbiljno i neozbiljno. Svet koji Aranđelović stvara jeste preteran u svim svojim aspektima i suštinski apsurdan, a opet, kada se sve to šarenilo i mnoštvo razgrne, ispod toga se sasvim jasno vidi kritika aktuelnog trenutka. Pisac nikoga ne štedi i britkim satiričnim mačem rado zamahuje i seče. Na meti su pre svega političari (ovi aktuelni, dati kroz prizmu onih "budućih"), ali i sistem u celini, sa svim njegovim potporama, uključujući policiju, pravosuđe, medije, crkvu... Sve to sa Velikim Šrafom koji više od svega drugog voli da pobeđuje na izborima i Velikom Strojarnicom koja upravlja svim životima u tom svetu. Uz navedeno, tu su i brojne popkulturne reference, omaži ili kritike na račun aktuelnih pisaca i drugih stvaralaca. Pripovedanje je brzo i ekonomično, stalno se nešto događa u tom ludom, karikaturalnom svetu, tako da treba vremena da čitalac pohvata sve konce (ili većinu) kako bi se snašao u ovoj iščašenoj budućnosti – ali trud vredi uložiti. Pored toga što nemilice kritikuje i provocira, Aranđelovićev roman istovremeno i zabavlja – što je veoma važan aspekt, neophodan kako bi priča imala potrebnu pitkost i kako se ne bi svela na pamflet.

Đorđe Bajić

www.bookvar.rs

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 8

Pogledaj komentare

8 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Pogođena "Gvozdena kupola": Gube totalni rat?

Američki zvaničnici su ozbiljno zabrinuti da bi, u slučaju potpunog rata između Izraela i Hezbolaha, militantna grupa koju podržava Iran mogla da nadvlada izraelsku protivvazdušnu odbranu na severu.

22:12

20.6.2024.

1 d

Podeli: