Mumija 3– Grobnica Zmaja Imperatora

Mummy i Mummy Returns su bili sjajni filmovi iz nekoliko razloga.

Prvo, više nego dostojanstveno, i što je još bitnije- više nego zabavno, popunili su prazninu koju je Indiana Jones ostavio u našem avanturističkom srcu.

Drugo, serijalom se pozabavio talentovani Stephen Sommers, koji je našao nov načina da, nakon Lucasa i Spielberga, revitalizuje žanr koji je u periodu između dva rata žalio i palio bioskopima čačkajući post-kolonijalni duh gledalaca pričama o (ne)pokorenim „divljinama“ i njihovim još nepokornijim duhovima. Sommers je zadržao šarm izvorne egzotike i mističnost lokaliteta, ali je kolonijalni duh glavnih aktera razvodnio politički korektnijom kombinacijom filantropije i povampirenog hedonizma. Scene akcije podredio je željama naše mašte, a humor vremenu u kome živimo. Rezultat su bili spektakularni avanturistički filmovi koji ne stare sa tehnologijom svojih specijalnih efekata. Par godina kasnije, sa istim željama, neuspelo će se javiti i tragači za izgubljenim Da Vinčijevim kodom i još izgubljenijim nacionalnim blagom.

I treće- Sommers je napravio sjajnu glumačku podelu. Glavnu ulogu, arheologa Ricka O’Connella, poverio je Brendonu Freseru čiji pogled prosto budi pitanje Bože, da li ovaj čovek išta razume šta mu pričam?. Kao vernu drugu dodelio mu je štreberku Rachel Weisz (koja, ipak, radije voli filmove sa Ralphom Fiennesom) i njih dvoje su na bazi očiglednih suprotnosti ostvarili fenomenalnu hemiju. Dodajte tome i jedan komad malog deteta (u drugom delu) i simpatičnog britanskog komičara Johna Hannahu (Rickov zet) i dobijena je sjajna porodična avantura za celu porodicu!

Čak sedam godina kasnije stižemo i do trećeg nastavka. Režija je ovaj put poverena šezdesetogodišnjem Robu Cohenu, režiseru takvih filmova kao što su The Skulls, XXX- State Of The Union i Stealth (poznat još i kao Avioni koji ne polete), dok se u ulozi Rickove žene Evelyn pojavljuje Maria Bello o čijoj fenomenalnoj karijeri, valjda, dovoljno govori i činjenica da na imdb.comu nema ni fotografiju.

Radnja Grobnice zatiče nas u Kini par godina nakon Drugog svetskog rata u kojoj pomahnitali kineski general odlučuje da povampiri dve hiljade godina pokojnog Imperatora (ogavni Jet Lee) koji bi u haos koji vlada Kinom trebalo da unese preko potrebni red (svaka sličnost sa baukom komunizma je slučajna). Bračnom paru O’Connell sada se pridružuje i njihov sin Alex (Luke Ford, rođ.1981), koji dobar deo filma izgleda starije od oca (ne i od majke- ona izgleda kao da im je oboma majka!)... Njih troje uz pomoć dve besmrtne Kineskinje i tri čupava Jetija bore se pištoljima, petardama i pesnicama protiv pra-X-Mena čija je jedina veza sa mumijom to što se pojavljuje u filmu sa tim imenom.

Sve Sommersove slobode (mumije od peska, njihove natrprirodne moći...) dezavuisane su izmeštanjem sa originalne lokacije, pa je tako dobijeni, neprijateljski mutant čas od kamena, čas povremeno liči na uzavrelu lavu, dok se samo jednom pretvorio u troglavog zmaja (otuda ime), ali je, opet, isto toliko vremena bio i čupavi miks majmuna i nosoroga (zamislite da se film zove- Tomb Of The Dragon Half-Monkey-Half-Rhino Sometimes Stone Sometimes Fire Emperor)... Moćni Imperator slično stoji i sa inteligencijom, pa nije ni čudo što ga na kraju Rick prebije golim rukama.

Naši junaci, van besmisleno preduvanih i jezivo neinventivnih scena akcije, pokušavaju da iz petsto puta viđenih klišea (midlife crisis/ neposlušno dete) izvuku neku simpatiju kod nas, međutim gađenje prema novim (alarmantno malokrvnim) glumcima ne pomaže mnogo. Hannah je sramno iskarikaturisan, a Fraser prepušten samom sebi. Tako ljudski faktor biva još gnusnije zapušten od tehnološkog vatrometa.

Dva sata jurcanja za kompjuterskim Imperatorom po pustinjama i Himalajima Kine ravno je praćenju olimpijskog takmičenja u badmintonu. Baš zato, pri zdravoj pameti, ne odbacujem mogućnost da su autori Mumije centrirali radnju filma u Kinu samo zato što je ove godine tamo Olimpijada. Nekako im došlo da će sve u vezi sa Kinom verovatno biti popularno. Posle se ispostavilo da će to biti jedini razlog zašto će neko i pogledati ovaj film.