THE SISTERS OF MERCY

Zahvaljujući njima on se oseća kao čovek, jer je na tim mestima ranjiv, baš kao i svi ljudi. Te rupe su, obično, nastale u mladosti, u tinejdžerskim danima, kada se išlo više grlom, nego mozgom kroz polja svetske i srpske muzičke baštine, i kada su naše uši zapinjale za neke stvari iz samo njima znanih razloga, otkrivajući nam, malo po malo, šta sve čuči u mraku našeg srca, ko smo mi, šta možemo, a šta želimo, kako volimo, kako patimo, a naročito uz šta...

Kasnije smo porasli, uši su nam postale opreznije, „obrazovanije“ i sofisticiranije (naročito one profesionalne), a srce, bez obzira na veličinu, manje propustljivo, kako za ljude, tako i za njihove pesme. Istorija nas uči da se upravo mladost najčešće mitologizira, kao i da je svemu onome što smo u životu mogli da budemo (ili jesmo) najlepša prilika bila pružena (samo?) baš tada. Iz svega narečenog, ako ste imalo pri pameti već naslućujete da Sistersi nisu veći od života samo kod onih koji su svoju najlepšu crnu garderobu iznosili petkom (u KST) i subotom (na Akademiju) na „more dark and less gothic“-friendly večeri kod DJ Gavre i ekipe, već i kod nas koji smo u iste gledali ispunjeni očekivanjima da je život iza crne maskare, mrežastih rukavica, dubokih crnih martinki i srebrnog nakita sigurno veličanstveniji nego onaj koji smo mi živeli... po danu. Međutim, ni susreti sa istim tim ljudima mnogo godina kasnije- kada su im dlake na glavi surovo desetkovane neprekidnim farbanjima u crno, ili ih i nema, a obrijane ćele svedoče o belokragnastom radu u tvrtkama sa većinskim stranim vlasništvom- ništa nije uspelo da pokvari magiju Sistersa.

Zapravo, čak ni oni sami to nisu uspeli na prošlogodišnjem, poražavajuće glupom (ima li preciznije reči?) koncertu na Tašmajdanu.

Remasterizovana izdanja tri prva albuma sa ukupno 15 novih/slabije poznatih/ neobjavljenih (verzija) pesama rasporađenih skoro ravnomerno dolaze nam u isto vreme kada i glasine da bi bend mogao da posle decenijske pauze objavi novi album i, eventualno, pokrene trend re-valorizacije „mračnih osamdesetih“ nadovezujući se tako na aktuelne noćobdije poput Editors, She Wants Revenge, pa čak i The Killers. Ukoliko imate više od 20 godina i ne znate ko su i šta su Sisters Of Mercy, za vas ionako nema nade. Ukoliko imate manje od 20 godine i još niste čuli za njih vreme je da zapustite fakultet i posvetite se mračnoj strani.

SELEKTAH:

Ukoliko znate ko su, a naročito koliko vam znače Sistersi, onda razumete zašto sam sve ovo ovako ispisao, kao i zašto više nemam šta da dodam.