Exit – privikavanje došlo i otišlo

Vreme se u početku nećkalo, da bi odlučilo da nas poštedi blata i smrzavanja. "The Pipettes" na "Mejn stejdžu", zagrejale su ne toliko brojnu publiku i na kraju je okupile u nešto više od kritične mase. U stilu šezdesetih, svaka pesma (najduža oko tri minuta) imala je svoju koreografiju, koje su jedna drugoj ličile iliti varijacije na temu. Ovakva muzika, a i sam bend mi nikada nisu bili na listi top ten favorita. Uvek sam je smatrala suviše lakom i mekom. Devojke su uspele da održe pažnju svih sat vremena koliko su svirale. Odlično su uvežbane i sve tri podjednako dobro pevaju (i izgledaju). Publika, uglavnom muška, očigledno se dobro zabavljala. Dečaci su znali skoro sve tekstove pesama, dok su devojčice uspevale da “skinu” mini koreografiju i zamisle se kao četvrta “Pipetica”. Lični doživljaj muzike "girl" benda "The Pipettes" opisala bih rečima... “tako zamišljam kvalitetan bend na Eurosongu”

Malo smo se promuvali po Tvrđavi i popili piće, bez zamene tokena, koja već drugo veče pravi velike gužve na punktovima za promenu novca.

Kada smo već kod klope i pića, treba da znate da na Tvrđavi postoji par mesta na kojima možete malo povoljnije da se opskrbite neophodnim namirnicama, ukoliko u vaš izbor ne ulaze voda, pivo, sok  ili energetsko piće. Preko puta Agora bine (između "VIP" terase i "Fjužn stejdža") nalaze se lokalni bircuzi gde možete popiti kafu, sok i čaj po pristojnijim cenama.

Sa već dobro izmamljenim osmehom na licima, i na vreme, vratili smo se kako bi dočekali elektro sastav iz Brazila – "Cansei De Ser Sexy". Bina ispunjena helijumskim balonima i pevačica u stilizovano šarenom kombinezonu, imala je dovoljno energije da razgali sve one koji to nisu dozvolili cicama iz Brajtona. Interakcija sa publikom, posebno pevačice Lavfoks (Lovefoxxx) – sedi pet!

Iako ne pevaju bosa novu, one su ipak iz Brazila, a jedan Bruno  (iz Sao Paola) nedavno mi je objasnio kako su naša dva naroda veoma slična.

Kaže da su jezici, ukoliko ih ne znate, u prvom trenu  slušanja slični,  zbog naglašenih suglasnika H, ZZ i Š. Nije samo stvar jezika, već i temperamenta (možda ih jednom i stignemo :).

Malopre pomenuti baloni naveli su me da pomislim da će biti nešto od njihovog poznatog nastupa i pevanja “Fucking Paris Hilton” i “Meeting  J.Lo” helijumskim glasom. Ništa od toga... ali nisu razočarale. Po odlasku sa scene dobile su veeeliki aplauz. "Thank  you ladies and please come again to Serbia".

Vrhunac večeri  drugog dana, verujem da ću u ponedeljak konstatovati da je bio  i celog festivala - "The Beastie Boys". Ponoć i momci u braon, zelenom i plavom odelu  na sceni.

Kakav osećaj, kakva jeza, kakva sreća.

Dva sata suve energije, koja se nije izgubila ni posle višedecenijskog stvaranja, postojanja i nastupanja.

Izvinjenje, zbog ranijeg nedolaska, automatski prihvaćeno (yo!). Sat i četrdeset minuta odlične svirke opravdalo je sva očekivanja fanova i onih koji će posle slušanja ovog nastupa to nesumnjivo postati. Red starijeg pa red novijeg... sve do bisa (jedinog te večeri na glavnoj bini) koji su otvorili temom "Intergalactic" i završili hitom "Sabotage". I sve to od benda sa najskromnijom "rajder" listom na "Egzitu". Tražili su jednu peglu i jednu dasku za istu. Videćemo šta će nam na sceni priuštiti Lorin Hil, sutra, sa svojih 160 kofera u backstageu, ili Snup Dog (Snoop Dogg) sa obaveznom "Box Office" instalacijom.

U razgovoru sa ostalim posetiocima festivala, zaključili smo da bi najlepše bilo da svake večeri slušamo po jedan ovakav bend, prihvatajući ideju da ćemo pre i posle slušati domaće bendove.  Ili to - ili nam dovedite "Beastie Boyse" svake godine na "Egzit".

Ako je njima bilo upola dobro kao nama, misija je uspela... Ali skroz!

Pročitajte kako je bilo prvog dana

Pročitajte kako je Nemanja Kostić doživeo drugi dan Egzita