Godišnjica rođenja Lava Tolstoja

Godišnjicu rođenja ruskog književnog genija Lava Tolstoja (1828-1910) Rusija obeležava brojnim manifestacijama od kojih je većina u znaku Tolstojevih potomaka.

U Muzeju Puškina otvorena je izložba na kojoj je predstavljeno 750 eksponata iz 15 većih ruskih muzeja, arhiva i biblioteka, kao i brojnih potomaka Tolstoja i kolekcionara.

Direktor zavičajnog muzeja Jasna Poljana Vladimir Tolstoj rekao je da je izložba svojevrstan pokušaj da se predstavi dinastija Tolstoj i sudbina tog roda, koji vodi poreklo još iz 14. veka, navodi agencija Itar- TASS.

"Tolstojevi su se potvrdili kao vojnici, kao državni i politički radnici, duhovnici, naučnici, graditelji brodova, umetnici, pisci, pesnici, lekari", istakao je Vladimir Tolstoj.

Uporedo s moskovskom izložbom, u Jasnoj Poljani se održava skup potomaka Lava Tolstoja, koji okuplja više od sto ljudi iz Rusije, Francuske, Italije, Švedske, SAD i Velike Britanije.

Deo Tolstojevih potomaka, njih 12, boravio je u Srbiji 25. maja 2005. godine kada su ih primili visoki spski zvaničnici. Veče pre toga okupili su se u Ruskom domu i pred prepunom salom izneli sećanja iz priča njihovih dedova i očeva, iz vremena emigracije u Srbiji gde su živeli ili gde su rođeni.

Sada u svetu živi oko 300 Tolstojevih potomaka, a osnovnom granom u rodoslovu Tolstoja, između ostalog, smatraju se potomci trojice njegovih praunuka Ilije, Olega i Vladimira, rođeni u Srbiji, uslovno nazvani "srpski Tolstojevi".

Istoriju jednog piščevog portreta, koji čuva u svom ruskom domu, ispričala je prof. dr Svetlana Mihajlovna Tolstoj, supruga Tolstojevog praunuka akademika Nikite Tolstoja, rođenog u Vršcu.

Igrom slučaja, kao namernik, u jednoj banatskoj kući zanoćio je Vladimir Tolstoj, Tolstojev praunuk, koji je u kući domaćina ugledao portret Lava Nikolajeviča. Ne objašnjavajući razlog, on je od domaćice tražio da otkupi portret. Dogovorili su se o ceni koja je bila zanemarljiva, no kada je rekao da je to ruski pisac, ona je odbila novac. Na kraju su se ipak pogodili. Ispostavilo se da je portret ostavio jedan ruski slikar uoči Prvog svetskog rata i nikad se nije vratio po njega. Tako je portret stigao u prave ruke.

"Banat, Vojvodina, Tisa, Kalemegdan, Novi Bečej, Beograd, Srbi, Srbija, čarobne su reči zapamćene iz detinjstva koje mi je s nostalgijom dočaravao moj otac Ilija", rekao je Vladimir Iljič Tolstoj, potomak velikog pisca, koji je tada prvi put obišao rodni grad svog oca Novi Bečej.

Vladimir je direktor Zavičajnog muzeja u Jasnoj Poljani, odnosno "čuvar slavne prošlosti Tolstojevih". Iako je njegovim precima Srbija bila druga otadžbina, gajili su zrno nade da se jednom vrate u Rusiju.

"Moj deda Vladimir sanjao je o tome da se bar deca njegovih potomaka rode u Jasnoj Poljani. Njegov san se ispunio. Moja dva sina, Andrej i Ivan prvi su Tolstojevi rođeni posle revolucije u Jasnoj Poljani", rekao je Vladimir.

Uspomene Tolstojevih potomaka, emigranata u Srbiji, nastojala je da likovno sačuva slikarka Natalija Olegovna Tolstoj, ćerka Olega Tolstoja rođenog u Tetovu. Ona je naslikala obalu Dona inspirisana pričama o Tisi za čijim su mirisima čeznuli njeni preci. Platno je poklonila Ruskom domu, a obalu Tise je obišla.

Tolstojevi pamte potresne priče iz prošlosti svojih predaka kao, na primer, kada je u nepoznatom mladiću u mundiru jedna od njihovih žena koja se nalazila u Banatu prepoznavala muža, za koga je verovala da ga više neće videti.

Prema rečima Petra Tolstoja, izdavača i publiciste, sina Olega Tolstoja, njihova rođaka je na moskovskom peronu posle 30 godina dočekala braću koji su, kad su se rastali, bili sasvim mali. Iz straha da ih ne prepoznaju šaputali su.

Tolstojevi su se posle emigracije naseljavali u unutrašnjosti Rusije da ne bi bili upadljivi.

Iako grofovskog porekla, Tolstojevima nije stran fizički rad. Njihov život bio je vezan za posed i za zemlju.

Jedan od njih je odneo iz Srbije sadnice, a Petrova prabaka posude koje i sada čuvaju.

Plavu krv Tolstojevih ovekovečio je Stevan Raičković u pesmi posvećenoj akademiku Nikiti Tolstoju. Kad je književnikovom praunuku Nikiti Iljiču (Vršac 1923, Moskva 1996.), usred predavanja u Srpskoj akademiji nauka, poslužiteljka u radničkom mantilu prinela čašu vode i kafu, Nikita je prekinuo predavanje, zahvalio joj i poljubio joj ruku - gest dostojan samo čoveka grofovske krvi.

Naziv jedne ulice u Vršcu čuva uspomenu na njenog nekadašnjeg žitelja - akademika Nikitu Tolstoja.

Svoje uspomene Tolstojevi čuvaju okupljajući se svake dve godine u Jasnoj Poljani, izjavio je Vladimir. Poslednji put okupio se 101 Tolstojev potomak.

Nova generacija ne nosi brade, po kojima su Tolstojevi bili karakteristični, a ima ih i plavih i smeđih i viskih i niskih, našalili su se na svoj račun.

Visoko obrazovanje, široki vidici, dostojanstveno i jednostavno ponašanje, visoki intelekt, osećaj za pravdu i ljubav ka očuvanju prošlog krase mlade Tolstojeve.