Tri bisera Amsterdama

Kad sam ga prvi put ugledala, učinilo mi se da sam zakoračila u sliku nekog starog holandskog majstora. Sa broda koji tiho plovi po reci Amstel i nepreglednoj mreži kanala, najbolje se vide stare zgrade u stilu baroka, renesanse i klasicizma. Divim se živopisnim fasadama kuća sa svojstvenom ornamentikom zabata, koje su podizali bogati holandski i flamanski trgovci u 16. i 17. veku, tzv. Zlatnom dobu Holandije.

U to vreme grad na Amstelu dobija epitet jednog od najbogatijih gradova sveta a mala Holandija, okružena znatno moćnijim i bogatijim susedima, postaje snažna pomorska sila. Holandski brodovi plove u Indoneziju, Brazil i Afriku, utirući put jednoj novoj velikoj imperiji. Osvajaju prekomorske posede Južne Afrike, Indije i Dalekog Istoka a potom i obe Amerike, gde osnivaju grad Novi Amsterdam (današnji Njujork), koji će kasnije postati holandske kolonije. Amsterdam postaje polazna tačka i najvažniji grad za razmenu robe u Evropi a uskoro i vodeći finansijski centar sveta. Do sredine 17. veka Holandija je imala 5 univerziteta sa solidnom međunarodnom reputacijom. Štamparstvo postaje važan činilac sveukupnog razvoja.

Iz dalekih prekomorskih zemalja holandski brodovi donose egzotične vrste drveta, kineski i japanski porcelan, čaj i naročito začine koji su se u ono vreme plaćali kao zlato. Trgovina dobija snažan podsticaj, prva trgovinska berza u svetu osniva se u Amsterdamu, trguje se do tada nepoznatim artiklima kao što su kafa i lukovice tulipana, koje su upravo odavde krenule u osvajanje srca ljubitelja cveća širom sveta. Ovo je vek kada na scenu stupaju veliki umetnici, kao što je Rembrant. Njima je sad dozvoljeno da na svoja platna, umesto strogo religioznih, postavljaju teme iz svakodnevnog života, rade portrete trgovaca i njihovih porodica, kao i grupne portrete članova mnogobrojnih gildi, dobro organizovanih udruženja zanatlija.

Holandski moreplovci redovno su pohodili carstva Levanta u potrazi za začinima i luksuznom robom, svilom, tepisima i porcelanom, koja je do te mere bila popularna , da se može videti na mnogim slikama velikih majstora Rembranta, Vermera, Hajdena i drugih.

Kraj u kome stanujem tih dana – Museumplein (muzejski kvart), simbolično daje posebnu važnost mom boravku, jer su čuveni muzeji sa svojim još čuvenijim vrednim zbirkama u mom neposrednom komšiluku. Iako su ispred muzeja redovi, što je pojava u svim evropskim prestonicama, posetioci su strpljivi, čak su mirne i bebe u kolicima koje roditelji od kolevke uče da se navikavaju na ovakve obilaske. Kako je red ispred Van Gogovog muzeja manji od onog ispred Rejksmuseuma, a jedan od drugog su na minut hoda, odlučujem se za prvi. Posle petnaestak minuta sam u muzeju, uzimam “audio guide” i krećem.

Svaki posetilac naravno na svoj način uživa u obilasku muzeja, pa se ja ovom prilikom neću osvrnuti na izložena dela, već ću se pozabaviti nekim podacima koje bi bilo zanimljivo pomenuti. Pravi vlasnik zaostavštine Van Gogovih dela je Fondacija Van Goga dok muzej samo zadržava pravo da ih čuva i izlaže.

Ovde se nalazi najveća kolekcija umetnikovih, kao i znatan broj slika, crteža i skulptura drugih stvaralaca 19. veka. Zastupljeni su umetnici čija je dela kopirao, kao i drugi impresionisti, uglavnom njegovi savremenici i prijatelji, među kojima su imena vodećih francuskih umetnika od 1840 do 1920, Monea, Pola Gogena, Emila Bernara, Žorža Saraa, Pola Sinjaka, Tuluz Lotreka, Pisaroa, Montičelija, Koroa, Kurbea, Diprea, koji su zajedno sa Vinsentom postavili temelje moderne umetnosti. Sa više od 200 slika, 500 crteža i značajnom arhivskom građom, ova institucija nije samo hodočašće svetskih entuzijasta već i neiscrpan izvor za detaljno proučavanje Van Goga i vremena u kojem je živeo. Van Gogov opus postaje neodvojiv deo storije njegovog jedinstvenog i tragičnog života. Hronološkim redom posetilac je u mogućnosti da jasno prati razvoj umetnikovog stvaralaštva. Interesantan je podatak da muzej redovno prima donacije od nacionalne lutrije kao i velikodušnu novčanu podršku od mnogobrojnih sponzora, zahvaljujući kojima je u stanju da na svetskim aukcijama nabavlja Van Gogove slike i tako neprestano obogaćuje svoju jedinstvenu kolekciju.

Posle Vinsentove smrti brigu o kolekciji preuzeo je brat Teo, kolekcionar i trgovac umetničkim delima, međutim kako je i sam ubrzo umro, njegova udovica na sebe prihvata obavezu da slike ostanu u porodici. Teova supruga će čitavog života negovati uspomenu na Vinsenta, organizujući izložbe i boreći se da promoviše njegovo delo. Upravo zahvaljujući njoj, Van Gogov genije stekao je međunarodno priznanje tokom druge decenije 20. veka. Posle njene smrti, sin dalje preuzima brigu o kolekciji i poverava je novoosnovanoj Fondaciji Van Gog 1962. Fondacija je potom ustupa muzeju koji je otvoren 1973. sa pravom izlaganja ali ne i vlasništva, gde se i danas nalazi. Pre osam godina, muzej je dobio aneks – novo krilo, čiju izgradnju finansira japanski kapital i projektuje japanski arhitekta. Nova zgrada predviđena je za specijalne izložbe.

Muzej poseduje poslastičarnicu i “souvenir shop” koji je odlično osmišljen i ima u ponudi zaista divne predmete, školski pribor sa potpisom Van Goga, postere, keramiku, simpatične sitnice pogodne za poklone, mnoštvo reprodukcija raznih formata koje su ili uramljene ili spremne za uramljivanje kao i dobar izbor knjiga.

Napustivši Van Gogov muzej krećem u kratku šetnju prema “Rejksmuseumu” neo-gotičkoj palati, koju je osnovao Viljem Oranski i gde je smešten najveći nacionalni muzej Holandije, koji sadrži slike, primenjenu umetnost, porcelan, srebro i skulpture sa Azijskog kontinenta. Zdanje se renovira sve do kraja 2009. godine, ali “Philips” krilo, u kome se može videti “crème de la crème” muzejske kolekcije najvećih umetnika Holadnije i Flandrije, stalno je otvoreno. Ulaz za decu i mlade do 19 godina je besplatan. Mada se u Rejksmuzeumu nalaze i mnoga druga ostvarenja, poseban je upravo po tome što izlaže mnogobrojna dela holandskog slikarstva. Razvoj Rembrantovog stila ne može se nigde bolje sagledati nego u njegovoj zemlji i ovom muzeju koji čuva 22 njegove slike, oko hiljadu bakropisa i stotinu crteža, što predstavlja najpotpuniji fond njegovih dela. Pored majstora nad majstorima – Rembranta, sjajno su zastupljena i dela Johanesa Vermera, čije su slike malog formata posebno karakteristične za holandsku umetnost. U muzeju su četiri od 40 poznatih Vermerovih slika i sve pokazuju umetnikovo umeće u prikazivanju snage svetlosti kao i savršenu jasnoću stila. Dalje se nizu dela Fransa Halsa – slikara holandskih naravi; zimske scene Hendrika Averkampa, koje se često mogu naći na Unicefovim čestitkama, gotovo dočaravaju osećaj mraza, Jakob van Rojsdal je poznat po sjajnim primerima pejsažnog slikarstva - mirnim rekama i veličanstvenim šumama, Viljem van de Velde – majstor žanra pomorskih motiva, Piter de Hoh sa svojim finim enterijerima i scenama iz svakodnevnog života, pogled na unutrašnjost crkava Emanuela de Vitea i mali, za oko prijatni portreti Gerarda Terborha. Tu su još Samuel Hohstraten, Jan Sten, kao i platna Jan van der Hajdena sa maestralnim prikazima Amsterdama koji predstavljaju prave arhivske artefakte o izgledu grada u doba “Zlatnog perioda”. Ovo impresivno muzejsko zdanje sadrži ukupno 17 miliona umetničkih predmeta, uključujući 5000 slika.

Magija koja zrači sa ovih slika ne potiče toliko iz sadržaja, koliko iz načina na koje ih veliki majstori interpretiraju: jasna i uravnotežena kompozicija, osećaj za prostor, topao odsjaj boja, do perfekcije usavršena tehnika “trompe-l’oeil” *, i možda iznad svega savršen “chiaroscuro” **, preuzet direktno i po ugledu na Karavađa.  

Moj boravak je pao u vreme proslave Kraljičinog rođendana, dana koji se može opisati kao prava nacionalna fešta, koji inače obeležava rođendan pokojne kraljice Julijane, omiljene u narodu, koja se veoma dugo zadržala na prestolu. Posle njene smrti Holanđani su jednostavno nastavili da obeležavaju njen rođendan.

Kako je Amsterdam centar svih događanja u Holandiji, iz okolnih gradova vozovima stižu stotine hiljada da baš ovde dožive ovaj nesvakidašnji praznik. Svi se oblače u narandžasto ( po imenu holandske dinastije “Orange”) i grad zaista deluje veoma veselo.

Reših da se kako-tako probijem kroz nepreglednu masu i krenuh u posetu Rembrantovoj kući, jedinoj instituciji koja je, po mom saznanju, tog dana bila otvorena. Pešačila sam oko 3 sata veoma sporo, praveći širok luk od Museumplein-a, ostavljajući za sobom impozantni gradski park - Vondelpark, prešla kanal “Singelgracht” i dalje pored Hard Rock Café-a do Leidseplein-a, sastajališta mladih na kome se bez obzira na praznik, u svako doba odvija neka aktivnost. Ulazim u kvart pod nazivom “Zlatna okuka” nazvana tako jer opisuje krug u kojem do današnjih dana ponosno stoje zanosne kuće koje su podizali najbogatijih trgovci “Zlatnog doba” Holandije. Stižem nekako do železničke stanice “Centraal Station”, delu istog arhitekte koji je projektovao Rejksmuseum.

Odavde se ima dobar pregled, i dalje nastavljam u surpotan kraj grada, trazeci Waterlooplein – trg na kome su zgrada opere, buvlja pijaca i moja destinacija - Rembrantova kuća.

Autentična Rembrantova kuća, primerak holandske renesanse, sadrži gotovo kompletnu kolekciju svetski poznatih bakropisa čije se postavke redovno menjaju. Priređuju se takođe specijalne izložbe posvećene velikom umetniku kao i umetnicima koji su njime bili inspirisani. Rembrant je kupio kuću 1639, kada je bio na vrhuncu slave. Tu je rođen njegov sin Titus, u njoj je naslikao mnoga od svojih remek dela i u njoj je umrla njegova žena Saskia. Još za života stekao je reputaciju najvećeg svetskog bakropisca, koji je ostavio 290 otisaka. Pretpostavlja se da je u kući imao štamparsku presu. Već posle 17 godina doživeo je bankrotstvo i sve vrednosti iz kuće bile su popisane i prodate na aukciji, uključujući veliku umetničku kolekciju i retke predmete. Sačuvan je popis stvari na osnovu koga znamo kako je kuća izgledala dok je umetnik živeo u njoj. Kako u ono vreme nije bilko neobično da slikari ujedno budu i trgovci umetničkim delima, Rembrant je u svojoj kući imao galeriju gde je izlagao svoje i slike svojih savremenika i primao mušterije. Obilazak živopisnog enterijera koji nas načas vraća preko trista godina unazad, jednostavan je i razumljiv zahvaljući audio vodičima, koji su uobičajen rekvizit u svim muzejima sveta. Kuća je, zbog nedostatka prostora, podignuta na maloj parceli i uska je kao i većina drugih u Amsterdamu, a za ono vreme smatrana je raskošnom jer je imala čak dva sprata i potkrovlje. Stepenište je tako minijaturno, da je nemoguće mimoići se sa nekim ko ide u drugom smeru, pa se u obilazak kuće ide samo u jednom pravcu a povratak je preko druge muzejske zgrade u kojoj je smeštena administracija, glavni hol i prodavnica. Iz ovog razloga u obilazak se pušta uvek ograničen broj posetilaca.

Ali osobito zadovoljstvo posetioca čeka na poslednjem spratu, prostranom i odlično osvetljenom izložbenom prostoru, gde je postavljena gostujuća izložba Rembrantovih crteža, vlasništvo Staatliche Museen iz Berlina, koja će tu, u umetnikovoj domovini biti samo još neki dan, do 28. maja. Svaki pojedinačni crtež iz ove svetski poznate kolekcije predstavlja remek delo, među kojima su i dirljivi lični dokumenti kao što je portret mlade umetnikove supruge Saskije u tehnici suve igle. Čak i najmanji crteži svedoče o umetnikovom umeću nepogrešivog prikaza ljudskih emocija. Figure i pejsaži izvodio je munjevitim pokretima u tehnikama tuša, suve igle, i uglja. Možda i više nego same slike, Rembrantovi crteži govore o umetnikovoj briljantnoj kreativnoj snazi. Tematika ovih radova obuhvata prizore iz Biblije i mitologije, svakodnevnog života, pejsaže, portrete, studije ljudske figure. Ovi crteži se u Holandiji prikazuju po prvi put, pa nije čudo što je sala u kojoj su izloženi prepuna zainteresovanih. Izložbu prati stručni katalog sa detaljnim opisom svakog izloženog eksponata.

Turisti koji kratko borave u holandskoj prestonici mogu bez po muke u jednom danu da obiđu ova tri bisera i steknu osnovne pojmove o istoriji slikarstva, arhitekturi i umetnosti uopšte ovog dela Evrope, kao i da istovremeno saznaju nešto o zanimljivoj istoriji ove male severne zemlje. Priznajem da me je ovaj šarmantan grad, sa svim svojim osobenostima koje su toliko različite od ostalih metropola starog kontinenta, sasvim očarao i slobodno tvrdim da je Amsterdam grad u koji se treba vraćati.

Objašnjenje pojmova:

*- varka za oko - pomoću posebne slikarske veštine, naslikani predmeti kreiraju iluziju da su trodimenzionalni; 

** smeli kontrasti svetla i tame

Korisne adrese:
www.rembrandthuis.nl
www.vangoghmuseum.nl