Alimentacija bolna tačka očeva

Srbija se poslednjih godina svrstava u zemlje sa sve većim brojem razvedenih brakova, a posledica toga je i sve veći broj maloletne dece koja žive samo sa jednim roditeljem, najčešće s majkom. Iako je u tom slučaju otac po zakonu dužan da detetu plaća izdržavanje, odnosno alimentaciju, kod nas se to retko događa. Očevi koriste sve moguće i nemoguće situacije kako bi izbegli svoju obavezu. Prema rečima advokata Mirjane Vagner, očevi, koji su uglavnom ti koji plaćaju alimentaciju, beže od svojih obaveza i idu toliko daleko da su čak u stanju da rasprodaju svu svoju imovinu kako sud ne bi mogao prinudno da namiri zaostale iznose.

- Davaoci izdržavanja su uglavnom spremni na sve kako ne bi platili alimentaciju za svoje dete. Maksimalno se trude da odugovlače sudski postupak i manipulišu kad god im se ukaže prilika. Ako je reč o parničnom postupku, gde žena traži izdržavanje za njihovu maloletnu decu, onda nastoje da što više odugovlače postupak i svi do jednog tvrde da neće da plaćaju ženi frizera, manikira, pedikira, na šta one, navodno, troše novac namenjen deci.

- Uvek se izvlače na to da su deci kupili jaknu, cipele ili nešto drugo i obavezno čuvaju sve račune, pa čak i iz samoposluge, da bi dokazali kako su dobri roditelji. Osim toga, donose i razna lekarska uverenja, ne bi li pokazali da kupuju sebi lekove, objašnjavaju kako im firme ne rade, pa nemaju odakle da plaćaju alimentaciju. Pri tom većina njih vozi dobre automobile, odlaze na godišnje odmore, letovanja, zimovanja... - objašnjava Vagnerova i dodaje da, ukoliko i dođe do izvršnog postupka, onda muškarci masovno rasprodaju imovinu, prebacuju je na tuđe ime, vraćaju se u roditeljski stan, čak se prijavljuju kao podstanari u stanovima svojih prijatelja.

Tako kada dođe do eventualnog popisa imovine, oni nemaju ništa. Kako kaže Vagnerova, roditelj koji daje alimentaciju obavezno proverava i da li su deca redovni ili vanredni studenti, ali ne zato što ih zanima kako napreduje njihovo školovanje, već zato što zakon propisuje da u slučaju da ne pohađaju redovno studije, nemaju pravo na izdržavanje.

Kod izdržavanja deteta sud uvek vodi računa o mogućnostima davanja alimentacije, koja se odnosi na jednog od roditelja, ali i o potrebama deteta. Ona se, uglavnom, dosuđuje u procentualnom iznosu i ne može biti manja od 15 odsto, niti veća od 50 odsto u odnosu na redovna mesečna primanja umanjena za poreze i doprinose. Novina u našem zakonu je, kako ističe naša sagovornica, to što visina alimentacije detetu treba da omogući takav nivo životnog standarda kao što ga ima roditelj koji daje izdržavanje.

- To se, naravno, ne odnosi na one roditelje koji žive u bedi, već na one koji imaju ogromno bogatstvo, a plaćaju neku crkavicu za alimentaciju, jer prijavljuju mnogo manje prihode od stvarnih. Ova odredba uvedena je upravo zbog toga, jer se u praksi događalo da roditelj koji je dužan da daje alimentaciju ima kuće, vile, vikendice na moru, skupe automobile, a za dete mesečno daje tek po neki dinar. Zato sud u takvim slučajevima može da dosudi da se izdržavanje plaća u fiksnom iznosu, što znači da bi ta suma prešla osnovne potrebe deteta, što je u ostalim slučajevima merilo za davanje alimentacije - navodi Vagner.

Nedavanje izdržavanja predstavlja krivično delo, za koje se najčešće izriče uslovna kazna. Za to vreme roditelj koji daje alimentaciju dužan je da isplati sve zaostale iznose i da nastavi redovno da plaća izdržavanje. U našoj praksi vrlo retko dolazi do kažnjavanja za ovo krivično delo, a razlog za to je što kad počne krivični postupak, dužnik odjednom počne da plaća alimentaciju, tako da tokom postupka on na rate po malo namiri sve što je bio dužan. Posle toga, nažalost, on uglavnom nastavi da izbegava plaćanje alimentacije i to tako ide u nedogled.

- Još jedan problem kod ovog krivičnog dela, za razliku od nasilja u porodici, jeste što je teško naterati tužioca da pokrene postupak. Vrlo retko se pokreće postupak optužnim predlogom, što znači da se preskače istražni postupak. U poslednje vreme u mojoj praksi optužni predlog je pokrenut samo jednom i to kada je žena bila ta koja nije davala alimentaciju za dete. Međutim, sve ukazuje na to da su muškarci na neki način privilegovani i zaštićeni. Praksa je pokazala da se na ženu, kao zakonskog zastupnika maloletne dece, utiče na nekoliko načina da se nagodi s mužem.

- Tužilaštvo je zove da je pita da li hoće da se dogovori s mužem i da mu da rok od šest meseci u kome treba da namiri sve zaostale iznose, a da se krivični postupak ne pokrene. Ako žena na to pristane, onda on plati za tih šest meseci alimentaciju, a onda ponovo počne da izbegava plaćanje. U suprotnom, ako žena insistira na tome da se pokrene krivični postupak, onda to prvo ide u istražni postupak, kako bi se videlo da li on zaista ne plaća i da li je bio u mogućnosti da plaća alimentaciju.

- Ukoliko se utvrdi da je prekršio zakon, sledi mu novčana kazna ili zatvor od godinu dana. Međutim, i ako dođe do izricanja presude, najčešće je to samo uslovna kazna. Ona zaista deluje represivno na očeve, ali samo na kratko vreme, jer se posle toga uglavnom sve svede na isto - kaže Mirjana Vagner.