"Međunarodna zajednica" je samo – Iluzija

Ukrajinska kriza je pokazala da se "međunarodni poredak zasnovan na pravilima", koji Vašington toliko hvali, na testu održivosti pokazao kao prilično neuspešan.

Izvor: Sputnjik

Subota, 26.11.2022.

12:38

Foto: Getty Images

Ako se kao standard uzme reakcija na ukrajinski sukob, onda se postavlja pitanje postoji li danas međunarodna zajednica objedinjena normama i pravilima i sposobna da usaglasi dejstva protiv ozbiljnih pretnji čovečanstvu, pita se politikolog Radžan Menon u tekstu objavljenom u "Nejšenu“.

Menon ističe da su posle početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini SAD i njihovi saveznici požurili da Rusiju kazne talasom ekonomskih sankcija. Oni su, takođe, želeli da izazovu globalni protest, optuživši predsednika Rusije Vladimira Putina da uništava ono što visoko rangirani spoljnopolitički činovnici predsednika SAD Džozefa Bajdena vole da nazivaju "međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima“. Ti napori nisu imali veliki uspeh, navodi analitičar.

On podseća na glasanje o rezoluciji protiv dejstava Rusije u Ukrajini, koje je održano u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 2. marta, neposredno nakon početka specijalne vojne operacije. Glasovi su, podseća Menon, bili raspoređeni na sledeći način: 141 zemlja je bila za, pet protiv rezolucije, a 35 zemalja je bilo uzdržano.

"Globalni jug" je prilično hladno odreagovao na specijalnu vojnu operaciju. Nijedna od ključnih zemalja, kao što su Brazil, Indija, Indonezija i Južnoafrička Republika, nije zvanično osudila specijalnu vojnu operaciju. Kina, Indija i Južnoafrička Republika su se jednostavno uzdržale od glasanja o rezoluciji, zajedno s još 16 afričkih zemalja. Brazil i Indonezija su glasali za rezoluciju, ali su, ipak, osudili neselektivne sankcije protiv Rusije.

Nijedna od tih zemalja nije se pridružila SAD i većini ostalih članica NATO-a u sankcionoj borbi protiv Moskve, čak ni Turska koja je članica Severnoatlantske alijanse. Bez obzira na rizik od potencijalnih američkih sankcija, u skladu sa zakonom "O suprotstavljanju protivnicima Amerike posredstvom sankcija", Indija takođe nije odustala od odluke da kupi napredni ruski sistem protivvazduhoplovne odbrane S-400.

Bajdenova administracija je na kraju pronašla ravnotežu, odustavši od Indije kao glavnog budućeg partnera u borbi protiv Kine. Indijsko rukovodstvo nastoji da održi bliske veze s Rusijom, s obzirom na da strahuje od zbližavanja Moskve s Pekingom, koji je glavni indijski protivnik.

Mnoge zemlje su odlučile da se ne mešaju u konfrontaciju Rusije i Zapada. Prema njihovom mišljenju, šanse da se Putin ubedi da odustane od svojih planova su bile ravne nuli.

Usled svakodnevne borbe protiv cena energenata, dugova, prehrambene krize, siromaštva i globalnog zagrevanja, sukob u Evropi se činio kao nešto veoma daleko i očigledno od drugostepenog značaja. Predsednik Brazila Žair Bolsonaro je nagovestio da ne namerava da se priključuje sankcijama protiv Rusije, jer poljoprivreda njegove zemlje zavisi od uvoza ruskog đubriva.

Lidere "Globalnog juga" porazio je i kontrast između Zapada koji je vrlo uporan kada je reč o Ukrajini i Zapada koji nema nikakav entuzijazam kada treba reagovati na probleme u njihovom delu sveta. Na primer, bilo je mnogo komentara o velikodušnosti i brzini s kojima su Poljska i Mađarska, kao i Sjedinjene Američke Države, primile ukrajinske izbeglice, zatvorivši istovremeno vrata za građane Avganistana, Iraka i Sirije.

Najvažniji razlog zbog kojeg najveći deo "Globalnog juga" nije žurio da osuđuje Rusiju jeste u tome što je Zapad u mnogo navrata prenebregavao iste te vrednosti koje sada proglašava univerzalnim.

Na primer, 1999. godine NATO se umešao u pitanje Kosova, iako nije imao pravo na to bez odgovarajuće rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Savet bezbednosti UN je 2011. godine odobrio mešanje SAD i Evrope u unutrašnje stvari Libije, koje je preraslo u kampanju svrgavanja tamošnje vlade, ukazivanja pomoći naoružanoj opoziciji, navodi Menon.

Neophodna je i spremnost najmoćnijih zemalja da svoje kratkoročne interese žrtvuju kroz usaglašena i odlučna dejstva u borbi protiv problema koji ugrožavaju planetu. Ipak, ukrajinska kriza pokazuje da se, bez obzira na sve razgovore o novoj epohi koja je nastupila nakon Hladnog rata, svet zaglibio u starom poretku, zaključuje autor.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 4

Pogledaj komentare

4 Komentari

Možda vas zanima

Politika

Mediji: Ultimatum za Srbiju

Višegodišnja dilema "Kosovo ili Evropska unija", koja je lebdela nad Srbijom, dobiće svoj praktični izraz sledeće nedelje, pišu mediji.

13:01

17.4.2024.

17 h

Podeli: