Samit NATO u Madridu

Na samitu se očekuje da jedna od glavnih tema bude novi strateški koncept koji bi definisao Rusiju kao direktnu bezbednosnu opasnost za Alijansu.

Kako navodi Rojters, samit, koji se završava 30. juna, biće održan u kljucnom trenutku za Alijansu posle neuspeha u Avganistanu i unutrašnjih neslaganja tokom ere bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji je pretio da će povući Vašington iz NATO.

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, uoči samita u Madridu, izjavio je da će NATO povećati broj vojnika u visokoj pripravnosti sa oko 40.000 na više od 300.000.

Taj potez je deo nastojanja NATO da stvori novu strukturu snaga u okviru koje će nacionalne trupe biti u različitim nivoima pripravnosti, tako da Alijansa ima više vojnika u visokoj pripravnosti spremnih da deluju u kratkom roku u slučaju krize.

Generalni sekretar NATO je rekao da očekuje da se na predstojecćem samitu NATO u Madridu usvojiti "novi strateškii koncept" koji će "jasno definisati Rusiju kao najvažnju i direktnu bezbednosnu opasnost" Alijanse.

Stoltenberg je ocenio da je Rusija "odustala od partnerstva i dijaloga" koji je NATO "godinama pokušavao da uspostavi", a da je "brutalna invazija na Ukrajinu i otvoreno kršenje međunarodnog prava i poptpisanih sporazuma NATO i Rusije", samo jedan od primera takvog ponašanja Moskve.

On je dodao da je potrebno sa Moskovom ostaviti "otvorene linije komunikacije" da bi se sprečili incidenti i kazao da se u budućnosti nada "nekoj vrsti zajedničkih napora u oblasti kontriole naoružanja" između Rusije i NATO.

Februarski napad Rusije na Ukrajinu izazvao je geopolitičku promenu, što je navelo nekada neutralne zemlje Finsku i Švedsku da podnesu zahtev za ulazak u NATO, međutim, Turska testira jedinstvo alijanse, ljuta zbog podrške Helsinkija i Stokholma kurdskim ekstremistima i embargu na oružje Ankari.

Turska zahteva da Švedska i Finska odobre zahteve za izručenje osoba koje traže turske vlasti.

Lideri NATO će na samitu pozvati turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da omogući Finskoj i Švedskoj, koje će biti prisutne na samitu, da se pridruže tom vojnom savezu.

Stoltenberg je rekao da su se predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, predsednik Finske Sauli Ninisto i švedska premijerka Magdalena Anderson dogovorili da se sastanu na marginama samita.

"Naporno smo radili otkako su Finska i Švedska podnele zahtev za članstvo kako bismo osigurali da se što pre učlane u Alijansu", kazao je Stoltenberg i dodao da neće davati obećanja, ali da se aktivno radi na tome da se obezbedi napredak jer su prijave Finske i Švedske za ulazak u NATO istorijske.

Lideri NATO se, takođe, nadaju da će biti postignut dogovor o pružanju veće vojne pomoći Ukrajini, poveća zajednička potrošnja za odbranu, učvrsti rešenost da se uhvate u koštac sa kineskim vojnim usponom i stave više vojnika u pripravnost za odbranu na Baltiku.

Španija, čiji će kralj Felipe Šesti biti domaćin večere za lidere NATO, takođe, se zalaže za veći fokus Alijanse na južnom krilu kako bi se pozabavio migracijama i militantnim grupama u afričkom regionu Sahel.

Očekuje se da će lideri Australije, Novog Zelanda, Japana i Južne Koreje prisustvovati delu samita, što je deo šire američke strategije za snažnije prisustvo Zapada u Indo-pacifičkom regionu u cilju suprotstavljanja Kini.

Iako su se britanski i američki zvaničnici izjasnili protiv zahteva baltičkih država o raspoređivanju stalnih multinacionalnih snaga u regionu, na samitu će verovatno biti postignut kompromis o obezveđivanju vojnika u visokoj pripravnosti.

Nemačka je već saopštila da će obezbediti veći broj vojnika spremnih za odbranu Litvanije ako Rusija pokuša da zauzme teritoriju NATO, očekuje se da će Britanija učiniti isto za Estoniju, dok Letonija traži od Kanade da im pošalju dodatni broj vojnika.