Četvrtak, 27.01.2022.

10:43

Zabrinjavajući podatak za Srbiju: Ovo su najgori podaci od Drugog svetskog rata

U Srbiji je u 2021. godini zabeležen najveći porast smrtnosti u čitavom periodu posle Drugog svetskog rata.

Izvor: Tanjug

Zabrinjavajući podatak za Srbiju: Ovo su najgori podaci od Drugog svetskog rata
EPA-EFE Srdjan Suki

Negativan prirodni priraštaj dostigao je broj od čak 74.000 ljudi, rekla je za TV Tanjug docentkinja sa odseka za demografiju na Geografskom fakultetu u Beogradu Natalija Mirić, komentarišući podatke Republičkog zavoda za statistiku.

Prema tim podacima, u našoj zemlji bilo je do sada najviše umrlih – 135.901, što je za 18,2 odsto više nego 2020. godine.

Mirićeva je navela da zvanični podaci pokazuju da je smrtnost u 2021. porasla za oko 21.000 u odnosu na 2020. godinu, kada je umrlo oko 114.000 ljudi.

Napomenula je da su 2021. i 2020. svakako stari najviše pogođeni kovidom i drugim bolestima.

Prema njenim rečima, još nema zvanično objavljenih podataka o smrtnosti za 2021. prema starosti, polu i uzročnicima, ali se na osnovu 2020. godine vidi da oko 70 odsto tom porastu smrtnosti doprinose bolesti povezane sa kovidom.

Kaže da je u 2021. došlo do veoma blagog porasta broja rođenja, koji je gotovo zanemarljiv.

Prema podacima RZS, u Srbiji su prošle godine rođena 62.062 deteta, što je za 0,6 odsto više nego 2020, u odnosu na 61.693 živorođenih beba u 2020.

"Na osnovu toga možemo reći da je protekle godine negativan prirodni priraštaj dostigao cifru od čak minus 74.000, što znači da je prošle godine toliko ljudi više umrlo nego što se rodilo", navela je ona i dodala da su isto veoma nepovoljni demografski trendovi.

Kako je rekla, u 2020. negativni priroštaj je iznosio 55.000 ljudi. "Dakle, za samo jednu godinu nepovoljan demografski trend se jako produbio", istakla je Mirićeva.

Naglasila je da je u 2021. zabeležen najveći porast smrtnosti u čitavom posleratnom periodu i napomenula da je činjenica da se sa nepovoljnim trendovima suočavamo već deceniijama.

Kako je rekla, već decenijama se mortalitet kreće uzlaznom putanjom i od devedesetih godina prošlog veka beleži se na godišnjem nivou više od 100.000 umrlih.

Prema zvaničnim podacima, u 2020. od kovida je, kaže, umrlo 10.356 ljudi, što je sa oko 70 odsto učestvovalo u ukupnom porastu smrtnosti. Dodaje da se može naslutiti da će taj broj za 2021. biti još veći.

Mirićeva objašnjava da nije u pitanju samo korona i da su kod ostalih bolesti dominantne bolesti kardiovaskularnog sistema, na koje otpada polovina, zatim tumori, od kojih je umrla petina svioh umrlih itd.

Očekuje da će ti dominatni uzročnici smrtnosti nastaviti da rastu pošto će biti sve više starih, koji će sve više umirati od tih bolesti. Mirićeva navodi da se to može delimično pripisati i pandemiji pošto ti bolesnici nisu prioritet usled preopterećenosti zdravstvenog sistema, što sve utiče i na povećanje smrtnosti i zbog drugih uzročnika koji nisu vezani za kovid.

"Negativan trend se samo nastavlja i nastaviće se, što nikako ne ukazuje na nešto pozitivno. Ti negativni trendovi su produbljeni i pitanje je koliko se može i da li se uopšte može delovati na njih. Prognoze nisu dobre", rekla je Mirićeva i dodala da, pored nataliteta i mortaliteta, imamo i migraciju stanovništva.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 8

Pogledaj komentare

8 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Rusi lažu, Su-57 je beskoristan?

Vest da su ukrajinske oružane snage oborile ruski Su-57 predstavljena je kao “čudo”, ali sve je više onih koji tvrde da je ta letelica beskorisna.

13:53

19.6.2024.

1 d

Podeli: