Spasimo decu od lošeg ponašanja

Takva deca sa su i diskiriminisana, pa će hraniteljske porodice pre će prihvatiti dete sa razvojnim smetnjama.

Zvaničan podatak Republičkog centra za socijalni rad iz 2013. godine je da je 186.000 dece u Srbiji je pod rizikom da u budućnosti razvije jedan od emocionalno socijalnih oblika poremećaja u ponašanju.

“To je skoro oko 15 odsto dece. To su deca iz disfunkcionalnih porodica, osiromašenih porodica, to su deca bez roditeljskog staranja koja su usko klasifikovana kao deca sa problemima u ponašanju, a 15 posto dece je veliki broj i to znači da su porodice dece, ustvari opterećene stresorima”, navodi Branka Radivojević iz Asocijacije “Familija”.

Ona, na osnovu dugogodišnjeg iskustva, ističe da je problem u ponašanju uočljiv već u ranom uzrastu i da je veoma važno ranom terapijom reagovati na vreme.

“Mislim da sistem u tom pogledu nema neku jasnu politiku, a trebalo bi da ima zato što su deca najvažniji resurs svakog društva i da bi društvo bilo zdravo deca moraju na ranim uzrastima da primaju maksimum brige od roditelja, da pomognemo roditeljima, jaslama, vrtićima, školama, da deca porastu u adekvatne pojednice”, navodi Radivojevićeva.

Direktor Doma za vaspitanje “Vasa Stajić” Dragan Rolović navodi da je činjenica da je porodica izgubila svoju funkciju.

“Sistem socijalne zaštite mnogo radi na prevenciji poremećaja ponašanja u ranom uzrastu, ali mislim da on ne može to sam da izvede, mislim i da sistem obrazovanja mora maksimalno da se uključi jer škola je posle porodice prvo mesto gde se ti problemi iskazuju”, smatra Rolović.

U zavodu za vaspitanje "Vasa Stajić" od 2004. godine postoji program intenzivnog tretmana, i do sada je kroz program prošlo više od dve stotine dece, a 187 ih je trajno sklonjeno sa ulice.

“Ako se ne tretira na vreme, može da se razvije i negde da se kontrola izgubi u potpunosti u ponašanju deteta, da dete završi u sistemu pravosudja, da vrši krivična dela i manja, ali i veća u zavisnosti da li ih radi sam ili u društvu”, ističe Rolović.

Jedno od rešenja ta to da se smanji broj dece sa problemima u ponašanju bilo bi otvaranje jednog resursnog centra, u kome bi stručnjaci svakodnevno radili sa decom, ali i s biološkim, hraniteljskim i usvojiteljskim porodicama.

Veoma je važno i da se u rešavanje ovog problema uključe vrtići i osnovne škole.