Patrola: Sajber kriminalci

Hakerske grupe prate situaciju u svetu i na udaru su im zemlje sa slabijom zaštitom.

Nepažnja žrtava dovela je do toga da u Srbiji zloupotreba platnih kartica stalno raste. Poslednje tri godine, oko 600 građana je ostalo bez novca.

Jedan od najvećih hakerskih napada na svetu dogdio se pre dve godine.

Organizator je bio kompijuterski stručnjak Alberto Gonzales sa Floride koji je sa dvojicom Rusa ukrao podatke o vlasnicima čak 130 miliona kreditnih i platnih kartica.

Gonzales je pronašao propust u bazama podataka velikih maloprodajnih mreža i jedne banke.

Sličan sistem koristio je i jedan haker iz Srbije. On je uspeo da provali u bazu podataka i dobije informacija o vlasnicima platnih kartica iz Australije.

Da se nešto sumnjivo dešava, primiteli su zapolseni u online prodavnici koji su obavestili policiju.

“Oni vrlo dobro znaju koja je platna kartica sa naše teritorije, koja je na primer iz Amerike i oni vrlo lako mogu da naprave sistem koji će davršiti monitoring, da poredi ta prva četiri broja i kada poredi ta prva četiri broja, njemu može da izbaci da nešto nije u redu”, rekao je šef Odseka za suzbijanje elektronskog kriminala.

Grupa kompijuterskih stručnjaka kompanije Netvrok sekjuriti (Network Security ), osnovana je kako bi ugrađivala i održavala bezbednosne sisteme, ali ih i testirala. Oni se bave etičkim hakovanjem.

“Mi smo radili procenu bezbednosti bankarskih sajtova u Srbiji, neinvazivnim tehnikama i došli smo do podataka da je oko 90 posto sajtova u Srbiji ranjivo. Najozbiljniji propust koji trenutno može da se pronađe na web stranama naših banaka je sql injekcija, dakle ubacivanje zlonamernog koda kroz web aplikaciju", izjavio je Dejan Levaja iz Netvork sekjuritija.

Kako hakeri upadaju u baze podataka i dolaze do poverljivih informacija o vlasnicima platnih i kreditnih kartica pogledajte u emisiji Patrola koja se emituje u 23 i 30.