Vlada usvojila Akcioni plan

Kako saznaje B92, Akcioni plan ne pedviđa upotrebu vojske i policije na Kosovu. U saopštenju izdatom posle vanredne sednice Vlade, navodi se da je usvojeni dokument izraz jedinstvene državne politike o pokrajini Kosovo i Metohija. Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da je Akcioni plan dokument od najvišeg stepena državne tajnosti.

"Samim tim, taj dokument je nemoguće javno komentarisati i iznositi neke detalje iz njegovog sadržaja", rekao je on.

"Najbitnije je da je on usvojen i da će državni organi, u slučaju potrebe, delovati po odredbama tog dokumenta", naveo je Samardžić.

Akcioni plan je, kako se navodi u saopštenju, usvojen saglasno Rezoluciji Skupštine Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.

Ministarstvo odbrane nema poseban plan

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je danas da to ministarstvo nema potrebu da pravi neki poseban akcioni plan u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.

"Ministarstvo odbrane radi po planovima, po najboljem mogućem scenariju i po najgorem mogućem scenariju, kao i sva ministarstva odbrane u svetu, tako da mi nemamo neki poseban doprinos današnjoj sednici Vlade Srbije", rekao je Šutanovac novinarima na konferenciji povodom održavanja takmičenja u besedništvu u čast Zorana Đinđića.

"Vojska postoji da pre svega spreči nasilje i podrazumeva razne aktivnosti, pre svega u cilju odvraćanja onih koji izazivaju nasilje", dodao je Šutanovac.

On je povodom izjava o eventualnoj ekonomskoj blokadi Kosova kazao da je protiv toga, navodeći da je svaka vrsta blokade jako loša i da njome najviše bivaju pogođeni građani.

Novinar Miša Brkić ocenjuje za B92 da Srbija ne bi trebalo da uvodi bilo kakve ekonomske sankcije prema Kosovu u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti, jer bi to štetilo njenim ekonomskim interesima.

"Naprotiv, ja mislim da Srbija treba da ima otvorenu granicu prema Kosovu, jer negde oko 350-400 miliona evra godišnjeg prometa prođe preko te granice i ja mislim da je Srbija zainteresovana da na Kosovu, ne samo Srbima, nego i Albancima, prodaje robe koje su proizvedene u Srbiji", rekao je on.

On dodaje da to nije mala suma i da ekonomski interes u ovom slučaju treba da bude preovlađujući.

Brkić, ipak, smatra da je Srbija u ovom trenutku bliža proglašenju blokade Kosova nego nastavku ekonomske saradnje s Pokrajinom, u slučaju da kosovska skupština proglasi nezavisnost.

On kaže da bi Vlada Srbije u tom slučaju morala da objasni svoje poteze kompanijama koje će tada izgubiti tržište, kao i radnicima koji će zbog toga možda ostati bez posla.

"Ne uslovljava DSS, nego Unija"

EU ne uslovljavaju ni Srbija ni DSS, nego sam Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, izjavio je Aleksandar Popović.

U Sporazumu jasno piše da se potpisnice - Srbija i EU - obavezuju da poštuju odredbe međunarodnog prava, pa je onda nemoguće poslati misiju EU na Kosovo, rekao je ministar u Vladi Srbije i potpredsednik Demokratske stranke Srbije Aleksandar Popović za list Danas. "Ako se ovakav sporazum potpiše, onda je sasvim jasno nemoguće poslati misiju EU na Kosovo i Metohiju, a pogotovo je to nemoguće imajući u vidu da slanje misije zapravo predstavlja prvi korak u sprovođenju nepostojećeg, nikada usvojenog Ahtisarijevog plana, koji cepa Srbiju", rekao je Popović.

"Svakako da bi iz ekonomskih razloga bilo dobro da se Sporazum potpiše, ali ako zbog toga treba da damo deo svoje teritorije, za nas u DSS-u nema nikakve dileme - država je važnija i starija od bilo čega, pa i od IPA fondova", naglasio je Popović.

Ocenjujući da je suštinsko pitanje "zbog čega se, u danu kada američki zvaničnici jasno izjavljuju da Kosovo treba da bude nezavisno, Demokratska stranka opredeljuje za raspisivanje izbora", Popović je rekao da na to pitanje još nismo dobili odgovor.

"Energično ćemo reagovati"

Dušan Prorokoviæ (FoNet, arhiva)

Srbija će biti prinuđena da potraži nove strateške partnere ako zapadne zemlje priznaju nezavisnost Kosova, izjavio je Proroković.

Srbija bi, u slučaju da Zapad jednostrano prizna Kosovo, reagovala i potražila nove strateške partnere među državama koje poštuju njen teritorijalni integritet, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković.

Proroković je za bečki dnevnik Standard rekao da bi Beograd "morao energično da reaguje" ukoliko bi deo zemalja Evropske unije jednostrano priznao Kosovo, jer bi to predstavljalo "grubu povredu teritorijalnog integriteta Srbije".

"Jednostrano, protivpravno priznanje Kosova ne bi bilo prijateljski čin. Srbija bi bila prisiljena da se posle toga okrene novim strateškim partnerima, odnosno onim zemljama koje podržavaju njen teritorijalni integritet", rekao je Proroković.

On je rekao da su sva srpska ministarstva sačinila akcione planove koji treba da stupe na snagu posle proglašenja nezavisnosti Kosova.

Prema rečima Prorokovića, postoji i dosta toga što je nejasno u politici EU prema Kosovu i evropskoj perspektivi Kosova.

EU, naveo je Proroković, Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji može da potpiše samo sa državama koje uživaju priznanje UN, a pošto svetska organizacija, bez pristanka Srbije i Rusije, neće moći da prizna Kosovo, njegova evropska perspektiva je pod znakom pitanja.

"Srbija mora ostati principijelna"

U slučaju nasilnog proglašenja nezavisnosti Kosova, Rusija će tražiti organizovanje konferencije, pod pokroviteljstvom UN, za zaštitu međunarodnog prava, izjavio je novi ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin i ocenio da, po kosovskom pitanju, Srbija mora ostati odlučna i principijelna.

Rogozin je za Glas javnosti obrazložio čvrsto uverenje da su međunarodnoj zajednici potrebna poštena pravila za situacije kada neka etnička zajednica zatraži izdvajanje iz matične države. "Prvo i glavno pravilo trebalo bi da bude: ko traži ocepljenje - nema pravo na upotrebu nasilja! Drugo: ko se već poslužio nasiljem - kao što su to uradili Albanci, uz blagoslov svojih zapadnih pokrovitelja - mora prethodno da obnovi sve što je porušio! Treće: ko je pri tom naneo štetu matičnoj državi ili pripadnicima drugih etničkih zajednica - mora da isplati punu kompenzaciju svojim žrtvama!" kaže Rogozin.

"A izuzetno važno pravilo bi moralo da bude: na teritorijama koje traže otcepljenje, ne sme biti stranih vojnih baza. Sa tuđim bazama se mogu dobiti jedino protektorati i imitacija nezavisnosti", naveo je Rogozin.