Vladika Nikolaj - kontroverze oko najnovijeg srpskog sveca

Vladika Nikolaj Velimirović uvršten je među svece Srpske pravoslavne crkve. Čin kanonizacije obavljen je u Hramu svetog Save na Vračaru, a svečanu saborsku liturgiju služio je partijarh srpski Pavle. Mošti svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog bile su do subote uveče izložene u Hramu, kako bi vernicima bilo omogućeno da ih celivaju.

Kanonizacija Nikolaja Velimirovića, a pre toga i sam kult Nikolaja koji se u Srbiji gradio poslednjih godina, izazvali su sporove u javnosti. Život i delo vladike Nikolaja imaju ne samo duhovnu, već i političku važnost. Pored toga što je bio nosilac svetosavlja, Nikolaj je bio kritičar moderne Evrope, tačnije onoga što zovemo savremenom zapadnom civilizacijom. Na to ukazuje i episkop Atanasije Jeftić koji, u podsećanju na logorske dane Nikolaja Velimirovića, stavlja jednakost između nacista i nekih sadašnjih političara: "Kad je vladika Nikolaj bio u Dahauu, kako je tamo živeo vidi se iz događaja: On i patrijarh Gavrilo iznose kiblu da prospu i prolaze kraj naoružanog nemačkog stražara. Patrijarh Gavrilo nešto odbrusi, na srpskom. Švaba odmah za pušku: 'Šta je rekao'. A Sveti Nikolaj kaže blago: 'Hvali kako je Hitler sve ovo lepo sredio'.  Možda bi danas rekao Nikolaj kako su danas sve lepo sredili ovi današnji, manje-više, cinici: Klinton, Buš, Genšer, Milošević i ostali, da ih ne brojim, koji su tako lepo sredili taj svet u koji nas zovu, razno-razni 'evroslinavci', kako ih ja zovem", rekao je Atanasije.

U prošlih nekoliko godina bilo je više pokušaja da se Nikolaj Velimirović uvrsti među svece SPC. Otpor tome pružao je partijarh Pavle, koji je na sednicama Sinoda ukazivao da Nikolaj nije poštovao isposnički način života – između ostalog pušio je cigarete. Na to nas podseća istoričarka Radmila Radić, koja smatra da je najvažnije pitanje – zašto je vladika Nikolaj baš sada proglašen svetim: "Patrijarh je bio protivnik beatifikacije. On ima specifičan odnos prema tome, budući da i sam živi tako kako živi – vrlo monaški i svetootački. Kod njega postoji ta potreba da se striktno pridržava nečega da neko postao to što jeste. U tom smislu, mislim da je on kod Nikolaja nalazio mnogo stvari koje nisu bile ispravne tokom života, da bi bio proglašen za sveca. E, sad, zašto je promenio stav, to je pitanje za nekoga iz Crkve. Nikolaj ipak predstavlja samosvojnu ličnost u SPC, a oni imaju potrebu za identitetom. On jeste neko ko može da obeleži identitet te crkve. Jedino mi nije jasno zašto baš sada. Ja bih to povezala sa događajima vezano za kontakte sa Vatikanom. Ti sukobi postoje – postoje ljudi koji su protiv ekumenizma, to se vuče već godinama. Neki episkopi su bili protivnici ekumenizma, pa su promenili stav zbog prilika na Kosovu, na primer, ili nekih drugih. Tu je i pitanje da li u susret Evropi ili ne, da li u susret Vatikanu ili ne… Možda oni pokušavaju da na neki način prikriju nešto što se dešava", rekla je Radmila Radić.

Kritičari Nikolaja Velimirovića najviše mu zameraju pokušaj da uporedi delo Svetog Save i Adolfa Hitlera, kao i antisemitizam. Na to ukazuje i publicista Mirko Dorđević: "On je 1935. godine uputio takve pohvale Hitleru u predavanjima na Kolarčevom univerzitetu, kakve mu je, ja ovo zasigurno tvrdim, malo ko uputio za života. Poredio ga je sa Svetim Savom, pri čemu je Hitler ispao veći od Svetog Save, jer, navodno, on tek danas razume veliku ideju Svetog Save, a to je navodno nekakav hrišćanski nacionalizam. Uzmite drugi primer – 27. marta, a to je jedan prelomni datum u našoj istoriji, on se vrlo brzo preorjentisao i počeo da daje podršku pučistima, pa je počeo da važi za engleskog čoveka. Iz tih razloga su ga Nemci i internirali 1941. godine. Kasnije je on bio kratko u Dahauu, vrlo kratko. Ni o kakvom se tu mučeniku ne radi, on je imao status posebnih osoba i nikakvoj turturi nije bio izložen. Na kraju, najčudije je, kad smo kod toga, da ta njegova knjiga 'Kroz tamnički prozor – poruka Srbima iz logora Dahau" sadrži takve izlive protiv Jevreja, da je prosto neobjašnjivo da njemu nije bilo poznato stradanje Jevreja tokom Drugog svetskog rata", rekao je Đorđević.

Ovakva podsećanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi izazivaju bes. Vladika Amfilohije Radović sledećim se rečima obrušio na kritičare Nikolaja Velimirovića: "Stidno je i spomena nedostojno navoditi razloge zbog koga napadaju vladiku Nikolaja i dan-danas. Ponavaljaju kao papagaji, ljudi kratke pameti, mumije pameti, neznalice… Vraćaju se na nekoliko rečenica njegovih koje su izgovorene o jevrejskom narodu. Niko tako surovo nije pisao o izabranom božijem narodu, kao njegovi proroci. Kad bi po tome sudili, onda nema većih mrzitelja jevrejskog naroda od Mojsija, Isajije, Jeremije, Jezefilja i Danila. Ali, to nije pisala mržnja, to je upravo pisala najdublja ljubav, bol, patnja i briga. Vladika Nikolaj nariče nad Evropom, on je užasnut putevima kojima je krenula Evropa. Iza njegovih gorkih, oporih riječi o Evropi skriva se duboka, ogromna ljubav prema svakom Evropljaninu", rekao je Amfilohije.