Preminuo Aleksandar Tijanić

Portparolka Hitne pomoći Nada Macura je izjavila za Tanjug da je Tijanić pronađen ispred ulaza u zgradu u Bulevaru Mihaila Pupina, u besvesnom stanju, oko 17.10 minuta, da je ekipa Hitne pomoći pokušala reanimaciju, ali da je bila bezuspešna.

Kako je navela, Hitna pomoć je primila poziv nešto posle 17 časova, najpre se nije znalo o kome je reč, budući da je poziv upućen za N.N. lice.
Macura nije mogla da kaže koji je uzrok smrti.

Tijanić je bio jedan od najpoznatijih novinara na ovim prostorima.

Rođen je 13. decembra 1949. u Đakovici. Živeo je u Podujevu i Prištini. Nakon završetka srednje škole, Tijanić je studirao novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odakle je pozvan u nedeljnik "NIN", gde započinje profesionalnu karijeru.

Krajem 1970-ih se zaposlio u izdanjima Politike, radeći prvo u "Auto Svetu", a potom u "NIN-u", gde je došao do jednog od uredničkih mesta.

Sredinom 1980-ih kao je glavni urednik vodio časopis "Intervju". Krajem osamdesetih je pisao i za zagrebački "Start" i "Danas", i za splitsku "Nedjeljnu Dalmaciju" gde se istakao kolumnom "En passant" u kojoj je kritički komentarisao tadašnji komunistički režim.

Objavljivao je političke kolumne i u ljubljanskoj "Mladini", pisao je i za sarajevsko "Oslobođenje". 1991. godine se vratio u Beograd gde uređuje "Sportski žurnal".

1994. je postavljen za ministra za informisanje u vladi Mirka Marjanovića. Nakon toga se ponovo vratio novinarstvu i u februaru naredne godine osnovao dnevni list "Građanin", koji se par meseci održao na tržištu. Kada je list krajem oktobra 1997. zbog finansijskih teškoća prestao da izlazi, novinarsku karijeru je nastavio u "Dnevnom telegrafu" i nedeljniku "Evropljanin" Slavka Ćuruvije.

Posle gašenja tih listova, postao je kolumnista banjalučkih "Nezavisnih novina".

U matičnu kuću "Politika" vratio se sa dolaskom demokratskih vlasti sredinom oktobra 2000. godine, kada je postavljen za vršioca dužnosti direktora te medijske kuće, ali se većina zaposlenih usprotivila, i on je, dan kasnije, podneo ostavku na tu funkciju.

Bio je osnivač, voditelj i direktor nekoliko televizija. Radio je kao voditelj kultne JUTEL-ove emisije "Umijeće življenja", bio je prvi direktor i osnivač TV Politike 1993. godine, prvi direktor BK televizije i generalni direktor Radio-televizije Srbije.

Od januara 2001. bio je savetnik za medije predsednika SRJ Vojislava Koštunice.

U martu 2004. postavljen je za direktora RTS-a, a kada je ovo preduzeće transformisano u javni servis, Tijanić je 3. jula 2006. imenovan za generalnog direktora Radiodifuzne ustanove RTS. Ponovo je na mesto generalnog direktora RTS izabran 30. juna 2010. godine.

Zvanično nije bio član nijedne stranke. Iza sebe je ostavio ženu i dvoje dece, ćerku Zaru i sina Stefana.

Jedno od poslednjih pojavljivanja u javnosti, bilo je sreda 23. oktobar, kada je učestovao u javnoj raspravi o elektronskim medijima.

Neustrašiv i hrabar, renesansna ličnost jedinstvenog stila

Foto: Beta, arhiva

Bio jedna od poslednjih renesansnih ličnosti u srpskom novinarstvu, smatra njegov bivši kolega i glavni i odgovorni urednik Radio Beograda Dušan Radulović.

"Stvarno je imao kliker za vest, imao je kliker za inverziju, znači: ne gledaj samo ovu stranu vrata, pogledaj, ima i druga strana. Moram da priznam da, bez obzira na vrstu naše saradnje, on je stvarno bio čovek koji je imao i procenu i imao je dobre veze. Znao je da iskoristi te veze ali ih, koliko ja znam, nikada nije zloupotrebio", kaže za B92 Dušan Radulović.

Političkom i društvenom situacijom uoči raspada Jugoslavije bavio se i u prvoj nezavisnoj televizijskoj produkciji političkog tok šoua. Emisiju "Umijeće življenja" radio je uz Dragana Babića i Mirjanu Bobić-Mojsilović.

"Moram da kažem da je Tijanić bio jedan čovek koji je znao da bude nemilosrdan, užasan, veoma često i da pretera kada mu se neko zameri ili kada ga napadne - žestoko se branio, ali je isto tako znao da bude i veoma nežan i veoma dobar. Ova vest me je jako pogodila, kao da je umro neki član moje porodice...Pogodila je i druge ljude, kao što vidim, zato što je on bio neka vrsta planine koju želiš da savladaš i pod koju možeš da se skloniš... Bio je veliki, izgledao je mnogima i kao neustrašiv i hrabar, izgledao je kao nepobediv i onda kada takav čovek ode tako iznenada i ipak relativno mlad onda je to jedan ogroman šok", rekla je za B92 Mirjana Bobić Mojsilović.

Za Srđana Đurića, nekadašnjeg urednika BK televizije, Tijanić je bio najveće ime srpskog novinarstva.

"On je sam po sebi imao jedinstven stil, počeo je nešto što niko pre njega nije radio... Pokušavali su mnogi posle njega da pišu slično, ali nikada nisu uspeli da dobace do onih visina do kojih je on dobacivao...Svakako da jedan period, koji je on otvorio, nekako je logično i sam završio", kaže Đurić.