Koliko zrače električni uređaji

Čim odsluša program, Mila M. izvlači utičnicu radija iz zida. Aparat je smešten kraj uzglavlja i ona se plaši da joj zračenje prodire, kako kaže, direktno u mozak.

Zato i prekoreva supruga koji televizor gasi samo na daljinski upravljač umesto da pritisne dugme na aparatu.

"Sve dok mu lampica svetli, TV zrači”, kaže se ona. Sina upozorava da je bolje da duge razgovore ne vodi preko mobilnog telefona, jer veruje da to pothranjuje tumor. Na sunce čak ni zimi, kamoli tokom vrelog leta, ne izlazi pre nego što lice zaštiti kremom i tamnim naočarama pošto se plaši i ultraviolentnog zračenja.

Njeni strahovi nisu sujeverje koja pogađa samo stanovnike zabačenijih zemalja poput Srbije, nego napast koja spopada i najveće svetske zvezde, koje u svom timu imaju vrhunske lekare.

Lejdi Gaga, kako su nedavno izvestile trač rubrike, mobilni telefon nikada ne drži uz telo i zadužila je svog pomoćnika da ga nosi i uključuje mu spikerfon kada treba da se javi ili uputi poziv.

Ceo svet se pomalo pribojava zračenja i najmanjih električnih uređaja, dok naši ljudi dižu prave pobune kada saznaju da trafo-stanica treba da bude postavljena, ne daj bože, u podrumu zgrade u kojoj stanuju.

Znajući koliko je duboko ta bojazan uvrežena, naši stručnjaci ne veruju da će paranoja biti rasterana ni upravo započetim uspostavljanjem sistema nadzora nejonizujućeg zračenja, kako glasi naučni naziv za ova "isijavanja” sunca i električnih uređaja, bez obzira na to što su prva merenja očitala snagu polja znatno ispod maksimalno dozvoljene.

"Svi će i dalje da osećaju strah, naučni argumenti ne mogu da ga nadjačaju, barem ne u prvo vreme. Potrajalo je i dok nismo prestali da se plašimo aviona”, kažu stručnjaci.

Javne ustanove u Srbiji čija postrojenja emituju ovu vrstu zračenja. Mere ga već nekoliko godina, ali nesistematično, od prilike do prilike, ako se ukaže potreba ili ako im građani koji se boje da su ugroženi to zatraže.

Tek prošle godine, kada je donesen odgovarajući zakon, emiteri su obavezani da kontrolišu nivo zračenja a proletos je nekoliko stručnih institucija ovlašćeno za merenja. Prema prvim rezultatima kontrole na predajnicima i postrojenjima "Telekoma”, Elektroprivrede Srbije, Elektrodistribucije Beograd i Elektromreže Srbije, građani nemaju razloga za brigu.

Spisak objekata koje treba proveriti, međutim, tek je načet a zakon je emiterima ostavio rok od tri godine da ga iscrpe.

Ove institucije i do sada su se pridržavale pravila o udaljenosti svojih objekata od naseljenih kuća. Naš zakonodavac je za dozvoljen nivo nejonizujućeg zračenja odredio normu strožu i od evropske pa, ako se, kako se ispostavilo, postrojenja toj granici i ne približavaju, građani Srbije naizgled mogu da budu spokojni.

Umirujuća činjenica ali, ipak, i podsticaj strahu moglo bi biti to što naučnici još ne znaju kako nejonizujuća zračenja utiču na organizam čoveka.

"U poslednjih trideset godina obavljena su mnoga ispitivanja. Njihovi rezultati su oprečni, ali Svetska zdravstvena organizacija nije uspostavila nepobitnu vezu između nejonizujućeg zračenja i bilo kakvih bolesti. Ne smemo, ipak, da zanemarimo činjenicu da je ovo relativno nova oblast. Svetska zdravstvena organizacija nastavlja sa istraživanjima i, kao preventivnu meru, savetuje oprezno korišćenje izvora nejonizujućih zračenja, što podrazumeva striktnu primenu nacionalnih i međunarodnih standarda, primenu mera zaštite od nejonizujućih zračenja i informisanje javnosti“, kaže Slaviša Simić, šef odseka za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

Jedino što je dokazano jeste da ovo „isijavanje” ubrzava krvotok i može da zagreje telo, objašnjava profesor dr. Ištvan Bikit, direktor departmana za fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, jednoj od institucija ovlašćenih za merenja.

Pojedine studije tvrde da nejonizujuće zračenje može uzrokovati leukemiju, samo što te nalaze nisu potvrdili ostali istraživači.

"Za dokazivanje uticaja na čoveka nužan je veliki uzorak, to jest mnogo ljudi, i to u više generacija. Takvih istraživanja nema zato što je strah od nejonizujućeg zračenja izbio tek nedavno zato što nas okružuje sve više izvora zračenja“, kaže Jovan Bukelja, sa Elektrotehničkog instituta „Nikola Tesla”.

Izvori zračenja se najviše umnožavaju kućnim i ručnim aparatima, ali su nivoi elektromagnetnih polja uređaja u masovnoj upotrebi daleko ispod propisanih graničnih vrednosti. Niko u svetu ih ne tretira kao izvore nejonizujućih zračenja od posebnog interesa, navodi Simić.

Zato Zakon o zaštiti od nejonizujućeg zračenja nije predvideo obavezu da i njihova elektromagnetna polja budu izmerena pre puštanja u promet, već se bavio samo velikim postrojenjima koja mogu biti izvori nejonizujućih zračenja od posebnog interesa.

Inspektori nadležnih ministarstava, kaže Simić, trebalo bi da proveravaju da li frižideri, televizori i ostali „mini-emiteri” imaju sertifikate proizvođača o usaglašenosti sa tehničkim propisima.

Tržišna inspekcija, međutim, tvrdi da to spada u ovlašćenja ministarstva životne sredine. Pojedini uvoznici mobilnih telefona nisu bili raspoloženi da razgovaraju o ovoj temi. Posle mnogo vrdanja, najkonkretniji odgovor koji se od njih mogao izvući bio je: "Proverite u radnjama da li telefoni imaju sertifikate”.