Beograđani neće u policajce

Policijska uprava za grad Beograd ima problem pri prijemu policajaca, posebno onih koji su rođeni ili odrasli u prestonici. Da bi službene potrebe MUP-a Srbije na području glavnog grada bile zadovoljene, jedino rešenje pronađeno je u angažovanju policajaca koji žive u drugim gradovima, pa tako ima onih koji redovno dolaze na posao u Beograd iz Novog Pazara, Niša ili Loznice.

Radni dan Bobana Pešića, beogradskog policajca koji živi u Nišu, počinje u dva sata posle ponoći, kada ustaje, da bi do sedam časova ujutru stigao na posao u policijsku stanicu Palilula.

U toku jednog radnog dana, skoro osam sati provodi u putovanju, i od sedam do devet časova je na poslu.

“Pa veoma je naporno, zato što imam jako malo vremena da provedem sa porodicom, sa ćerkicom i suprugom. Naporno je, ali šta ćemo, ne možemo da biramo”, priča Boban Pešić.

“Više puta sam podnosio zahtev za premeštaj, ali potrebe MUP-a to ne mogu da usklade, nema radnika u Beogradu koji bi to radili. Ovde sam u službi sedam godina, a pet godina putujem svakodnevno”, kaže on.

Njegov kolega Marinel Trifu radi u istoj policijskoj stanici, a na posao dolazi iz Alibunara.

Ustaje u četiri, a autobusom za Beograd kreće već u pet sati.

Kaže, ako uđe u saobraćajnu gužvu preko pančevačkog mosta, njegovo putovanje do posla nekad traje i dva i po sata.

“Sva sreća, evo starešine imaju malo razumevanja prema nama. Dosta ljudi putuje”, navodi Marinel Trifu.

Pomoćnik načelnika Uprave policije Željko Nikač kaže da bi problem policajaca koji putuju mogao ubrzo da se reši.

On smatra da je najveći problem u tome što malo beogradajana traži posao u policiji, pa je zbog toga neophodno angažovati policajce iz drugih gradova.

“Moramo da ljude motivišemo. Da bi gradska deca došla u velikom gradu Beogradu, da bi radila teške poslove u javnom poretku ili u kriminalističkoj operativi, ona moraju da imaju neki motiv. Taj motiv nije samo plata, oni moraju da imaju neki ugled ili status, da ljudi mogu da participiraju za stan, da mogu normalno da se pojave u banci za neke kreditne linije”, kaže Nikač.

Angažovanje policajaca koji nekoliko sati svakog dana putuju do posla i nazad, prema Nikačevim rečima, ima i bezbednosni rizik, budući da je na njima da odmorni i hladne glave odlučuju o delikatnim stvarima, kao što su upotreba sredstava prinude, posebno vatrenog oružja.