Misteriozna svetlost na nebu iznad Srbije: Da li treba da se plašimo?

Neki su uspeli da zabeleže ovaj jedinstven fenomen.

Profesor dr Vladan Ducić napomenuo je da njemu kao profesionalcu koji proučava ove pojave ništa nije neobično, a da je polarna svetlost iznad Beograda mogla da se vidi 2000. godine, 6. i 7. aprila.

"Što se tiče vremenskih nepogoda i jakih vetrova, toga je bilo i ranije. Samo se postavlja pitanje većeg intenziteta ili manjeg, gde, kako i šta. To je drugo pitanje", dodao je profesor za RTS.

"Polarna svetlost i jaki vetrovi nisu povezane pojave. Polarna svetlost nastaje kao svetljenje čestica u višim slojevima atmosfere koje su stotinama kilometara iznad nas", objasnio je. Dodao je i:

"Pod uticajem Sunčevog vetra pobuđuju se elektroni kiseonika i azota i oni emituju svetlost. Eto, to se događa. Kada je u pitanju kiseonik, on emituje crvenu svetlost, a kada je u pitanju azot, koji dominira u atmosferi, onda ima drugačije boje".

View this post on Instagram

A post shared by 192.RS (@192_rs)

Da li vetrovi jače duvaju?

U Bačkoj Palanci se, na primer, dogodilo se da je od siline vetra odleteo krov jedne kuće.

Profesor je istakao da je hladan front prelazio preko naše zemlje, i to u sklopu ciklona, što je uslovilo tako jak severozapadni vetar.

"Nekoliko dana pre toga imali smo košavu. Ciklon je bio u Mediteranu, anticiklon nad Ukrajinom i zato je duvala košava."

U poslednje vreme može se primetiti da je došlo do izvesnih promena vremenskih prilika, napominje klimatolog. Utvrđeno je da se košava pojavljuje ređe nego ranije, ali to smanjenje učestalosti je još uvek u okviru fluktuacija koje se mogu smatrati relativno normalnim opsezima.

"Nema tog nekog trenda da možemo da tvrdimo da je energičnija, slabija i tako dalje. Setite se samo 2014. i zavejanih ljudi na putu Novi Sad – Subotica. Mislim da je bilo 15 ili 20 tih ljudi u zavejanim automobilima. Dakle, imali smo tu. Imali smo košave i ranije. Recimo, o košavi se govori čak i u manastirskim hronikama", napomenuo je prof. Ducić.

Superćelijske oluje i tornado

"Superćelijske oluje su samo moderan termin koji je sada ušao u upotrebu, a već dugi niz godina se koristi u meteorologiji", objasnio je Ducić.

"Imao sam tu sreću da sam još 1992. godine proučavao pojavu tornada. Tada još nije bilo satelita i modernih uređaja i to smo radili, što se kaže, peške. Istraživali smo pojavu kod Valjeva i imali smo izveštaje iz novina. Pisalo je da su kuće izrešetane kao mitraljezom. Znači, meni je to bilo sumnjivo. Imali smo tu sreću da je to bilo u blizini Petnice i tamo je istraživačka stanica. Organizovali smo ekipu, obišli teren i istražili", kazao je profesor.

Ustanovili su da je putanja tornada bila negde oko jednog kilometra, a širina rušenja oko 250 metara. Brzina vetra je bila od 250 do 300 kilometara na sat.

Razlog za brigu?

Profesor Vladan Ducić istakao je da naše strahovanje zbog klimatskih promena nije nešto čime se bavi klimatologija. Ono što ona može da ponudi jesu zvanični izveštaji i podaci.

"Sigurno je da nema povećanja učestanosti tropskih oluja, odnosno uragana. To je utvrđeno da se ne događa, iako porast temperature postoji. Znači da je stvar složenija, a složenija što postoji tzv. fenomen vrtložnosti, koji ustavlja pojavu i dimenzije itd. A što se tiče ovih naših vantropskih oluja, koje se kod nas javljaju i u Evropi, jedino je utvrđeno da postoji velika verovatnoća da su se pomerile putanje na sever. Ali da povećane učestanosti nema", naglasio je.

"Što se tiče veće učestanosti tokom ove godine, to je u vezi sa fenomenom El Ninjo, toplom strujom u Tihom okeanu koja je uslovila povišenje temperature i povišenje isparavanja. Veća količina vodene pare u vazduhu, a topao vazduh može da primi veću količinu vodene pare, i onda je to, vrlo verovatno, u velikoj meri uticalo na povećanje intenziteta", zaključio je profesor Vladan Ducić za RTS.