Čeka se konačna presuda: Ratko Mladić - hapšenje, suđenje, lažni identitet i lažna smrt

Suđenje i celokupan slučaj ratnog komandanta snaga Srba u Bosni oduvek je privlačio veliku pažnju javnosti, pa i danas - deset godina nakon hapšenja Mladića, sve oči su uprte u izricanje konačne presude. Sve je počelo još 1995. godine, kada je podnesena prva optužnica, a danas će se ceo proces završiti...

Ratko Mladić prvobitno je bio optužen zajedno s Radovanom Karadžićem.

Prva optužnica protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića podneta je 24. jula 1995. godine, a potvrđena je 25. jula 1995. Druga optužnica je podneta 14. novembra 1995. i potvrđena je 16. novembra 1995.

Izmenjena optužnica je potvrđena 8. novembra 2002, a 11. oktobra 2002. godine, tužilaštvo je podnelo zahtev da se odobri izmena dveju važećih optužnica protiv Ratka Mladića i zatražilo potvrdu izmenjene optužnice.

Izmenjena optužnica

U izmenjenoj optužnici se navodi da je Ratko Mladić postavljen za komandanta 9. korpusa Jugoslovenske Narodne Armije (JNA-a) u Kninu, za vreme borbi između JNA i hrvatskih snaga. Potom ga je predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) unapredio u čin generalmajora. Mladić je kasnije unapređen u čin generalpotpukovnika, a 25. aprila 1992. postavljen je za načelnika štaba/zamenika komandanta u komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.

Takođe se navodi da su snage pod nadzorom Ratka Mladića artiljerijskom, minobacačkom i snajperskom vatrom delovale po civilnim delovima Sarajeva i civilnim stanovnicima i ustanovama tog grada, pri čemu su ubijale i ranjavale civile. Osim toga, hiljade ne-Srba su deportovane ili prisilno premeštene iz ovih opština, a mnogi su ubijeni ili zatočeni.

U optužnici se navodi da je od 13. do 19. jula 1995., po prekom postupku ubijeno više od 7.000 zatočenih bosanskih Muslimana koji su zarobljeni na području oko Srebrenice.

U izmenjenoj optužnici se takođe navodi da je Mladić 12. maja 1992. godine, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS-a) i da je na tom položaju ostao najmanje do 22. decembra 1996. Kasnije, 1994. godine, Ratko Mladić je unapređen u čin generalpukovnika.

Optužbe

U izmenjenjoj optužnici Ratko Mladić se tereti po dve tačke za genocid - genocid ili alternativno saučesništvo u genocidu, po sedam tačaka za zločine protiv čovečnosti i po šest tačaka za kršenje zakona i običaja ratovanja.

EPA-EFE/PETER DEJONG / POOL

Potraga za njim trajala 16 godina

Ratko Mladić uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011. godine. Skrivao se 16 godina od podizanja prve optužnice Haškog tužilaštva. Četiri dana nakon hapšenja, Mladić je prebačen u Pritvorsku jedinicu Ujedinjenih naroda u holandskom Hagu, gde se nalazi i danas.

Mladić je prilikom prvog stupanja pred sud, 3. juna 2011, odbio da se izjasni o krivici, kao i prilikom drugog izlaska pred haške sudije mesec dana kasnije, pa je u skladu s pravilima suda uz njegovo ime u spis uneseno da se ne oseća krivim.

Iznošenjem uvodne reči tužilaštva, skoro godinu dana od hapšenja i pritvaranja, 16. maja 2012, počelo je suđenje Ratku Mladiću.

Zahtev za puštanje na slobodu

Dve godine kasnije, Mladićeva odbrana zatražila je oslobađanje od krivice i izricanje oslobađajuće presude.

Ovaj zahtev je odbijen 15. aprila 2014. godine.

U odluci kojom je odbijen zahtev Mladićeve odbrane, Pretresno veće je navelo da je bivši komandant Glavnog štaba vojske bosanskih Srba (VRS), optužen za genocid i brojne druge zločine počinjene nad bosanskim Muslimanima, bosanskim Hrvatima i drugim nesrpskim civilima u BiH od maja 1992. do kraja 1995. godine.

Odbijen je zahtev odbrane da se Mladić oslobodi optužbi po dve tačke za genocid, kao i za optužbe za više pojedinačnih zločina obuhvaćenih drugim tačkama optužnice.

EPA/MARTIN MEISSNER POOL

Prvostepena presuda

Završne reči na suđenju su podnete od 5. do 15. decembra 2016. godine, nakon četiri godine suđenja. Na kaznu doživotnog zatvora Ratko Mladić je prvostepeno osuđen 22. novembra 2017. godine.

Prvostepenom presudom Mladić je proglašen krivim za deset od 11 tačaka optužnice Tužilaštva u Hagu. Oslobođen je jedino optužbe za genocid počinjen u šest opština tokom 1992. godine - Prijedoru, Sanskom Mostu, Ključu, Kotor Varoši, Foči i Vlasenici.

Žalbe na prvostepenu presudu uložili su i odbrana i tužilaštvo.

Hapšenje Mladića i veliko interesovanje javnosti; Lažni identitet?

Mladić je 26. maja 2011. godine u poslepodnevnim satima priveden na saslušanje pred sudiju Odeljenja beogradskog Višeg suda za ratne zločine, ali je ono prekinuto zbog Mladićevog teškog psihofizičkog stanja, izjavio je njegov advokat Miloš Šaljić.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je tada da će saslušanje Mladića biti nastavljeno, ali nije želeo da govori o razlozima prekida prvog saslušanja.

Porodice žrtava, Haški tribunal i Evropska unija su pozdravili hapšenje kao dugo očekivanu pravdu, a tadašnji predsednik Boris Tadić je rekao da je Srbija skinula ljagu sa svoga imena.

"Obaveštavam vas da je danas u jutarnjim satima uhapšen Ratko Mladić", rekao je Tadić na vanrednoj konferenciji za novinare.

Lažno ime - Milorad Komadić?

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je izjavio da su Mladića uhapsili pripadnici Bezbednosno-informativne agencije i Službe za otkrivanje ratnih zločina u selu Lazarevo kod Zrenjanina, gde se krio u kući rođaka i da nije pružao otpor.

Mediji su pisali da je uhapšen kao Milorad Komadić, ali je Dačić tada rekao da Mladić nije koristio drugi identitet i da je imao svoju ličnu kartu koja je bila istekla.

Mediji su danima pisali o lažnom identitetu generala, pa su se sporadično pojavljivale i teorije da je ime Milorad Komadić zapravo ime koje je nastalo korišćenjem istih slova koja se nalaze u njegovom pravom imenu i prezimenu. Kako je navedeno, tadašnji ministar unutrašnjih poslova je negirao informacije o lažnom identitetu, ali interesovanje javnosti nije prestalo.

"Živ sam, majke mi"

Podsetimo, i 2020. godine pojavila se lažna vest o smrti Ratka Mladića. Vrlo brzo je otkriveno o čemu je reč, a za širenje dezinformacija optužen je italijanski novinar koji je vest o navodnoj smrti podelio na Tviteru.

Nekadašnji komadant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić na vest o svojoj navodnoj smrti reagovao je šaljivo.

"Živ sam, majke mi", rekao je Ratko Mladić svom sinu u telefonskom razgovoru, nakon što je prekinuo posetu advokata u pritvorskoj jedinici da bi se javio porodici i demantovao netačne informacije.

I danas, mnogo godina kasnije, vest o izricanju konačne presude, glavna je vest u svim medijima u Srbiji, ali i regionu.

Danas, 8. juna Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove izreći će pravosnažnu presudu ratnom komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću.