O ratu i drugim neprilikama

Rat jei krvav i prljav i blatnjav i žedan i prašnav i krvav i tužan i zao. Rat nije dobar. Osim žrtava, vojski, posmatrača ..., rat prate i novinari. Autor knjige 'Slučaj frižidera iz Elenovke' Aleksandar Vasović jedan je od tih pratilaca.

Pažljivi ili ne toliko pažljivi konzumenti vesti iz Ukrajine možda će se setiti da se tamo dešavalo sve i svašta i da je bilo nekih političkih 'nesporazuma', manje ili više neuspešnih pregovora, separatizma, aneksija, referenduma, političkih sukoba velikih sila i ispod i iznad toga, rata. O tom ratu je knjiga.

'Slučaj frižidera iz Elenovke' je dnevnik novinara, ratnog izveštača, koga je posao odveo u taj kraj sveta. Vasović slika svet u delovima Ukrajine gde je rat, od marta 2014. do februara 2015. godine. U knjizi autor ne piše agencijske izveštaje (to piše za agenciju, pa posle prenose novine), rečima slika i dodaje boje na crno beli okvir koji rat crta, u ovom slučaju po Krimu, Luganski, Donjeck, Elenovki, Bezimenom, Slavjansku i u svim onim selima čija imena teško pamtimo i retko srećemo u uobičajenim novinskim i TV izveštajima.

'Aleksandar Vasović, složiće se svi koji ga znaju, što profesionalno, što privatno, jedinstven slučaj pisca XIX veka koji je novinar u XXI', piše u pogovoru knjige 'Slučaj frižidera iz Elenovke' o autoru novinar Zoran Kusovac . I to je kratak ali, sasvim precizan opis autora i praktično nagoveštaj onoga što se može stranicama ove knjige.

Dnevnik jedne ukrajinske godine ne govori o geopolitičkim odnosima velikih sila, nema analiza kakve smo navikli da čitamo u novinama ili gledamo na televiziji. Ništa nije ulepšano, predstavljeno je onakvim kakvo jeste. A nije lepo.

Opisani rat uglavnom izgleda slično kao i ratovi koje smo, na žalost, gledali na prostoru bivše Jugoslavije. Vojske, dobrovoljci, narodni heroji u nastajanju, budući ilegalci, kafanski klupoderi (izraz iz knjige, a veoma tačan) i ostala bratija vidljiva na svakom koraku i ovde i tamo i svuda gde se puca... Vojske koje koriste ono što imaju a imaju svašta. Rakete, granate, mine ... padaju na sve strane. Po gradovima, selima, putevima, njivama, kućama i pre svega ljudima.

Teoretičarima zavere i poznavaocima međunarodnih prilika, naročito onima koji poznaju situaciju u Ukrajini i Rusiji, opredeljenima koji smatraju da jedne ili druge treba uništiti otkriću tajnu: Aleksandar Vasović je opredeljen u ovom sukobu, veoma opredeljen. Opredeljen je za ljude , prvenstveno za one koji ne nose oružje. 'Kada prva granata ubije civila, rat postaje ratni zločin', objasnio je sam autor svoju opredeljenost.

A u ratu, koji postaje zločin prvom granatom u gradu,selu, putu, njivi, dešava se sve i svašta. Za nekoga ko živi tamo gde ga nema rata, sve izgleda nadrealno, sumanuto, bolesno, na granici izmišljenog. Možda podseća i na Danila Harmsa i njegova dela ali, stvarno je i kada se malo bolje razmisli nije ni malo smešno.

Kada se pročita knjiga i razmisli (a trebalo bi je pročitati i posledično o njoj razmisliti) ostaje pitanje kako može, da ode tamo i šalje izveštaje koji bez emocije beleže pokrete vojske, mrtve, ranjene, izbegle a onda na kraju još ode na ručak ili stigne da primeti promene cena i ponudu na lokalnoj pijaci?

'Slučaj. Al' dođavola, a šta da je...? Ili da ga je...? A možda da mu je...? I sve tako...To, međutim, nikako ne valja. Ako se stvari dožive na tom nivou onda posao trpi, jer čovek prestane da razmišlja jasno', odgovara Vasović, a bez jasnog razmišljanja može da se dogodi neko zlo, dodaje autor ovog teksta.

A frižider iz Elenovke i taj slučaj pokazuju šta se ZAISTA dešava u Ukrajini Kao i na svakom drugom ratištu uz minimalne promene imena ljudi i toponima. Ma koliko nam vesti govorile ko je šta postigao na frontu ili na pregovorima.

(Knjigu je objavio Balkanski književni glasnik, januara 2015.)