Beograd između izbora na Kosovu i evropske agende

Stiče se utisak da je Brisel uzdržano reagovao na samo raspisivanje izbora na Kosovu jer uzima u obzir činjenicu da je srpska vlast u procepu između evropske agende i predstojećih izbora, ali da neće dozvoliti da se izbori na Kosovu i održe.

Ima li predsednik Srbije Boris Tadić plan kako da se se iz ovog procepa izvuče?

Maja Kocijančič, portparolka Catherine Ashton, visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, nije želela da odgovori na pitanje hoće li Beogradu uslediti sankcija Brisela što je raspisao lokalne izbore na Kosovu, ali je u izjavi za Radio Slobodna Evropa eksplicitno poručila

“Izbori na Kosovu nisu u saglasnosti sa međunarodnim obavezama Srbije, konkretno, sa Rezolucijom 1244”.

Istu poruku odaslao je i britanski ministar za evropska pitanja David Lidington, ocenivši da bi održavanje srpskih lokalnih izbora na teritoriji Kosova bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

"Iz Brisela je došlo toliko jasnih poruka da se Srbija mora dokazati na delima a ne na rečima i nadam se da je Beograd razumeo evropska očekivanja što se tiče eventualnog dobijanja datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom, koji je konačni cilj Srbije”, izjavio je za Radio Slobodna Evropa i Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Upitan da li je Srbija raspisivanjem lokalnim izbora na Kosovu dovela u pitanje dobijanje datuma početka pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, naš sagovornik je ovako odgovorio:

„Sve dok se ti izbori ne budu održavali neće biti razloga da sumnjamo u posvećenost Srbije svom evropskom putu. Mislim da Kosovo više ne sme biti talac Srbije i da je dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova na međunarodnim skupovima, koji je rezultat dijaloga između Beograda i Prištine, veliki korak dalje, ali ova odluka je, po mom mišljenju, donesena u predizbornoj groznici i ja je kao takvu i shvaćam. Videćemo dokle će u tom pravcu i dogurati, ako smem tako reći.“

Upitan šta Srbija može očekivati na putu svojih evrointegracija ako bude sprovela lokalne izbore na Kosovu, Kacin odgovara da će Srbija u roku od dva meseca delima pokazati koliko je posvećena traženju datuma za početak pregovora za članstvo u EU i dodaje:

„Kada budu izbori završeni, formiraće se koalicija, a zatim i vlada, pa će zatim demokratske institucije Srbije morati da zauzmu stav o svim događajima koji su se desili u bliskoj prošlosti“.

Teško do izbora bez podrške UNMIK-a

I sami zvaničnici Srbije, koji ističu nužnost istovremenog poštovanja dva oprečna dokumenta – Ustava Srbije i Rezolucije 1244 - priznaju da neće biti lako održati izbore na Kosovu bez podrške UNMIK-a.

S obzirom da je do izbora ostalo svega nešto više od mesec i po dana, nameće se pitanje kako će se Tadić i njegovi partneri u vladi iz ovog procepa izvući i imaju li već sada nekakav plan za to.

Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, za Radio Slobodna Evropa kaže da Tadić takav plan u rukavu ima.

Više je nego jasno, podseća on, da je Srbija zarad dobijanja kandidature prihvatila politički dogovor sa međunarodnom zajednicom, u prvom redu sa Nemačkom, da sarađuje u uklanjanju paralelnih institucija na Kosovu, a u njih spadaju i lokalne skupštine.

Zato je, uostalom, i dobila podršku Berlina za kandidaturu. U takvoj situaciji, prognozira Janjić, verovatnoća da će lokalni izbori na Kosovu budu sprovedeni ravna je nuli:

“Lokalni izbori neće biti održani i mislim da će Beograd primeniti sledeći model: već je u odluci o raspisivanju izbora predsednica Skupštine Srbije odvojila one opštine sa Kosova koje su imale prevremene izbore i utvrdila da njihov mandat traje. Što se tiče drugih opština, pogotovo ovih na severu Kosova – Zvečana i Zubinog potoka – ja očekujem da Beograd u njima zavede privremene mere, obrazlažući to upravo nemogućnošću održavanja izbora. Tako bi u tim opštinama formirao strukture sa kojima bi sarađivao u narednom periodu. Takvo rešenje će sigurno prihvatiti i međunarodna zajednica jer njoj treba neko ko će pregovarati. Dakle, neće prestati tehnički dijalog Beograda i Prištine zbog izbora u Srbiji, a uz to tek dolaze na dnevni red pitanja kao što su položaj srpske zajednice, “Ahtisari plus”, decentralizacija”, ocenjuje Dušan Janjić.