Da li je moć izborne kampanje precenjena

Ako su ispitanici u nedavnom istraživanju javnog mnjenja bili iskreni, odgovarajući na pitanje kada su doneli odluku za koga će da glasaju, onda bi većina partija koje su započele izbornu trku za 6. maj, možda mogle da razmisle vredi li im da toliko potroše na predizborne radio i televizijske spotove, plakate i bilborde. Ili bar da se zapitaju da li su njihove poruke upućene na prave adrese.

Istraživanje agencije „Partner konsalting“, naime, pokazalo je da 57,1 odsto ukupne populacije ima tvrde stavove, a tu se računaju, recimo, i oni koji su čvrsto odlučili da ne glasaju. Kada se to pitanje (postavljeno ispitanicima neposredno po dobijanju statusa kandidata za priključenje EU) projektuje samo na opredeljene glasače, onda je to tvrdo jezgro stranaka u proseku oko 70 odsto, ističe Miroslav Šutić, direktor ove agencije. Otuda i zanemarljiv broj onih koji su tu odluku doneli u poslednjih nekoliko dana, odnosno zaključak da dobijanje statusa kandidata nije uticalo na raspoloženje glasača.

Najtvrđe glasačko jezgro imaju LSV, SPS i SRS sa oko 80 odsto potencijalnih birača koji su se znatno ranije opredelili da će glasati upravo za ove partije. Ne zaostaju mnogo ni DS i SNS, a najveći „priliv” novih glasača, odnosno onih koji su se opredelili u poslednjih nekoliko meseci, ima SDPS Rasima Ljajića. I DSS ima znatan broj pristalica koji su u poslednjih nekoliko meseci doneli odluku da glasaju za ovu stranku, a Šutić ocenjuje da su to zapravo bili „uspavani” glasači DSS-a koji se polako aktiviraju, pošto je stranka dugo bila pasivna i nije je bilo toliko u medijima. Šutić napominje da je biračko telo kod nas veoma inertno i da teško menja stavove, tako da partije koje danas imaju tri odsto ne mogu doći do sedam odsto, a oni koji imaju 15 odsto teško će „spasti” na 10 procenata. Ipak, moć same kampanje se uporno precenjuje.

Kampanja, po njegovim rečima, može biti važna za uticaj na 16 ili 18 odsto ukupnog biračkog tela i to je „iskustveni podatak” iz prethodnih kampanja. To su oni koji sada ne žele da se izjasne, ili nisu sigurni, ili su sada pasivni ali će se aktivirati...

Tako će, na primer, naprednjaci gotovo sigurno zadržati svojih 35 odsto pristalica, ali da zahvate sedam odsto nekih drugih morali bi da dodaju neke nove teme, neke nove poteze. Možda će toga biti kasnije, dodaje Šutić, ali sada se to ne vidi. Isto važi i za DS. Čitava njihova platforma, kako se do sada vidi da su je zamislili, fiksiraće njihovo biračko telo blizu sadašnjeg procenta i ni oni ne mogu doći do 40 odsto jer se ne obraćaju ni „ljutim apstinentima”, niti LDP-ovcima, niti SNS-ovcima. A pravi iskorak je – iskorak u tuđe polje. Tu se vidi ko je pravi igrač, ko ima ambicije, ko je jači, a to se jako retko događa, ističe Šutić.

Dr Siniša Atlagić, docent na predmetu Politički marketing i odnosi s javnošću na Fakultetu političkih nauka, objašnjava da su efekti izbornih kampanja na izborne odluke birača ograničeni, odnosno, kako kaže, nije dovoljno imati čak i dobru kampanju da bi se ostvarili izborni ciljevi.

„Efekti kampanje se ispoljavaju, pre svega, kroz učvršćivanje već postojeće izborne odluke većeg dela biračkog tela (što pokazuju i rezultati ovog istraživanja) i kristalizacije izborne odluke neodlučnih birača. Drugim rečima, izborna odluka je opredeljena nizom faktora dužeg trajanja i individualnim karakteristikama birača, a manje situacionim faktorima u koje spada i izborna kampanja”, ističe on.

U tom smislu, kako dodaje, na događaje poput sticanja kandidature za članstvo u EU, može se u većoj meri računati kao na faktor koji će doprineti nametanju osnovne teme u kampanji, ali ne i kao faktor koji bi mogao da opredeli tok kampanje. Da se na ovakve događaje računa u kampanjamapokazuje i primer izbora u Srbiji 2008. godine kada je na to 8. aprila 2008. otvoreno ukazao visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, rekavši da bi EU trebalo da pomogne proevropskim snagama u Srbiji potpisivanjem SSP-a, kao i da učini što je moguće više na otpočinjanju procesa vizne liberalizacije sa Srbijom pre dana održavanja izbora, 11. maja 2008. godine.

„Budući da je u izbornim kampanjama na delu orkestracija svih raspoloživih sredstava i oblika promocije ne može se nikad sa sigurnošću govoriti o tome koje sredstvo u kampanji imalo (naj)više efekta. U savremenoj političkoj propagandi računa se na njihovo združeno dejstvo”, ukazuje dr Atlagić.

Biljana Baković, Politika