Bugarski predsednik osudio odluku vlade da poveća tarife za tranzit ruskog gasa

On je upozorio da bi to moglo da dovede do bankrota nacionalnog gasnog operatera Bulgartransgaz, prenosi Bugarska nacionalna televizija (BNT).

Komentarišući povećanje cena tranzita gasa, kao i stav Srbije i Mađarske, Radev je podsetio da je 19. oktobar Dan bugarsko-mađarskog prijateljstva.

"Oni (vlast) su ga uništili. O kakvoj evropskoj solidarnosti i evropskim integracijama pričaju naši vlastodršci ako zadiru u zemlju-članicu EU, saveznika i partnera u NATO-u i Evropskoj uniji, zemlju sa kojom imamo duboke kulturne i istorijske veze i koja je jedan od glavnih investitora", rekao je bugarski predsednik novinarima na događaju povodom obeležavanja Dana vojnih padobranaca u Sofiji.

Prema njegovim rečima, radi se o kršenju evropskih normi i već potpisanih sporazuma.

"Ova odluka će dovesti do dekapitalizacije Bulgartransgaza i njegovog bankrota. Moramo dobiti odgovor od vlade kojim interesima oni služe, jer to nisu državni interesi", dodao je Radev.

Bugarski premijer Nikolaj Denkov odreagovao je na predsednikove optužbe, rekavši da strahovi od bankrota Bulgartransgaza nemaju osnova, piše list 24 časa.

Bugarska je 13. oktobra uvela akcizu od 20 leva (10 evra) za svaki megavat-čas tranzita ruskog gasa. Nova tranzitna naknada iznosi približno petinu trenutne TTF osnovne cene gasa (50 evra po megavat-času). Obično tranzitne naknade ne prelaze nekoliko procenata stvarne cene gasa. List Fajnenšel tajms je bugarske tarife opisao kao "kaznene" koje se obično nameću da bi se obuzdale aktivnosti protivnika. Bugarski ministar finansija Asen Vasilev potvrdio je za portal da je cilj vlade bio smanjenje profita Gasproma. Mađarska i Srbija su u zajedničkoj deklaraciji istakle da koraci Bugarske ugrožavaju njihovo snabdevanje energijom.

Odluka Bugarske da poveća naknadu za tranzit ruskog gasa doneta je radi postizanja kratkoročnog cilja – nije cilj da se "kazne" Srbija ili Mađarska, nego je rezultat pogrešnih procena i nesposobnosti vlasti, smatra Stanislav Bačev, bugarski politikolog, stručnjak za međunarodne odnose i geoenergetiku, prenose mediji.

Odluka o uvođenju poreza na tranzit ruskog gasa, zahvaljujući kojoj će se u bugarsku kasu godišnje sliti dodatnih 2,5 milijarde leva, ima nekoliko aspekata i navodi na nekoliko zaključaka, kaže stručnjak.

"Prvo, iz perspektive bugarske Vlade, to je pitanje finansijske i diplomatske, odnosno geopolitičke prirode. S jedne strane, to je nevešt pokušaj da se ostvare prihodi pomoću kojih bi se realizovao kratkoročni geopolitički cilj smanjenja budžetskog deficita. Važno je napomenuti da je budžet za 2023. godinu, koja se već završava, usvojen tek letos kada je prošlo već pola godine. To pokazuje nivo političkog sloja koji nije sposoban da prognozira, planira i vodi finansijsku politiku države", rekao je ekspert.

Stoga odluka o uvođenju poreza na tranzit gasa ne samo da je nevešta, nego i opasna, pošto ne uzima u obzir druge posledice na diplomatskom nivou i u odnosima sa zemljama na koje ta odluka direktno ima uticaja, ocenjuje Bačev.

"U ovom slučaju cilj ne opravdava sredstva. Sada ćemo biti još dublje uvučeni u finansijske probleme. U geopolitici i diplomatiji ovakve odluke se donose samo kao forma meke moći koje imaju za cilj da zadaju udarac nekoj zemlji. To je forma sankcija, a kako se stalno potvrđuje, sankcije protiv drugih zemalja ne funkcionišu kao mehanizam, one čine proizvod ili robu skupljim. Dakle, imate jedan hitac: ako ispalite i ne pogodite cilj, to smanjuje poverenje između zemalja. U ovom slučaju ne radi se o želji da se ‘kazne’ zemlje poput Srbije ili Mađarske – ovo je rezultat nesposobnosti, a udarac tim zemljama je posledica koja očigledno nije predviđena", smatra stručnjak.

Međutim, dodaje, postoji i drugi aspekt koji ponovo pokazuje zavisnost Bugarske.

"Vlada ima sporazum sa turskom kompanijom Botaš. Gas koji se isporučuje iz Turskog toka preko teritorije Bugarske uskoro će se isporučivati tranzitom ne kao ruski, nego kao turski gas. Dakle, proizvod će ostati isti, menja se samo ime. I tu se završava ‘genijalni’ potez Vlade. Gasa će biti, ali će Turska dobijati više prihoda, dok će Bugarska platiti izgubljeno poverenje u bilateralnim odnosima sa zemljama poput Srbije i Mađarske. Još jednom pokazujemo da ne znamo šta su naši nacionalni interesi. A kada to ne znaš ispostavi se da štitiš tuđe nacionalne interese – zbog neznanja koje je rešenje odgovarajuće, zbog nesposobnosti i nacionalne izdaje", konstatuje Bačev.

Komentarišući ograničavajuće mere koje Bugarska uvodi protiv ruskih energenata, zbog čega opozicija optužuje Vladu da donosi nepovoljne odluke iz želje da se pokaže pred EU, stručnjak ocenjuje da trenutno ne postoji sfera u kojoj Bugarska prepoznaje i štiti svoje nacionalne interese.

"Bugarska trenutno nema nacionalni suverenitet. To je država bez države. Odluke u sferi energetike su samo jedan aspekt. Tu se radi i o jednostranom pogledu na predmet stranog uticaja u zemlji. Sada se progoni sve što je rusko, ali niko ne postavlja pitanje da li u Bugarskoj postoji strani uticaj prijateljskih i savezničkih država? To je retoričko pitanje. Bugarska gubi svaku prednost u stvaranju uticaja van zemlje. Bugarska nije subjekat svog postojanja, a cena koju će morati da plati je dugoročna. U osnovi tog problema je politički sloj koji je u potpunosti zavistan od stranog uticaja u čitavom političkom spektru", zaključuje Bačev.