Najveća vetrenjača na svetu počela da radi

Zove se MySE 16-260, okreće se u Južnom kineskom moru, viša je od Kipa slobode u Njujorku i u toku godine može da napaja strujom čak 80.000 stanovnika.

Trenutno najveća vetrenjača na svetu, MySE 16-260, koju je razvila kompanija Ming Jang, sredinom meseca počela je da radi u Južnom kineskom moru.

Prema kompanijskom saopštenju, prečnik rotora ove džinovske vetroturbine iznosi 260 metara, dok su lopatice dugačke 123 metra.

Visoka je 152 metra. Poređenja radi, Kip slobode u Njujorku visok je "samo" 93 metra, a beogradski Pobednik 14 metara.

Ali pored veličine, impresivna je i snaga vetrenjače, koja iznosi 16 MW.

Svaki put kada napravi pun krug u elektromrežu šalje preko 30 kilovat-časova struje. Procenjuje se da će godišnja proizvodnja vetroturbine dostići 67 gigavat-časova što je dovoljno za napajanje strujom 80.000 stanovnika, navodi portal Klima101.

Naravno, ni njen doprinos borbi protiv klimatskih promena neće biti zanemarljiv: kako se navodi, u toku godine vetrenjača će uštedeti oko 56.000 tona ugljen-dioksida.

Može da podnese tajfune koji duvaju preko 280 kilometara na sat, što je izuzetno bitno imajući u vidu lokaciju vetroparka u sklopu kog se nalazi. Na tom području, navode mediji, preko 200 dana godišnje duvaju izuzetno jaki vetrovi.

Kako bi se pripremila za tajfune i jake vetrove, vetroturbina je opremljena sa hiljadu senzora. Oni će, koristeći tehnologiju digitalnog blizanca, omogućiti da se vetrenjača prilagodi vremenskim uslovima, čime se unapređuje njena efikasnost i izdržljivost.

Nova vetroturbina je status najveće preuzela od vetrenjače sa rotorom od 252 metra.

Međutim, kompanija Ming Jang je početkom ove godine najavila da radi na razvoju još veće vetroturbine, kapaciteta 18 MW, čiji će rotor biti preko 280 metara, dok će dužina lopatica biti 140 metara.

Poslednjih godina svedočimo pojavi sve većih i snažnijih vetrenjača, kako na moru tako i na kopnu.

U svetlu energetske tranzicije, čovečanstvo sve više struje generiše pomoću vetra. Prošle godine zabeleženo je rekordno povećanje u proizvodnji struje od 265 teravat-časova (14% više u odnosu na godinu ranije). Među obnovljivim izvorima, jedino solar raste brže.

Zaključno sa 2022. godinom, svet je dobio iz vetroparkova dobio preko 2100 teravat-časova struje. Ipak, kako bismo dostigli neto nulte emisije do sredine veka, neophodno je da se to poveća na 7400 teravat-časova do kraja decenije.

Ovo će zahtevati da se do 2030. u toku godine instališe 350 GW novih vetroparkova, što je skok sa 75 GW u godini za nama, proračunala je Međunarodna agencija za energetiku (IEA).