Problemi sa vizama za strane radnike u Nemačkoj: U Prištini lutrija

Pomoć bi mogla da dođe iz inostranstva, da administracija nije toliko spora sa izdavanjem viza.

"Nemci više ne žele da rade u ugostiteljstvu“, kaže Muk Rerl, vlasnik porodičnog restorana koji je otvoren davne 1658. i koji se reklamira kao "najstariji restoran na svetu". Rerl je zato tražio radnike u inostranstvu i na kraju ih je pronašao. I to u Africi.

Osam meseci čekanja na vizu

Ali put je bio trnovit. Plan je bio da trojica mladih Kamerunaca počnu da rade još u septembru prošle godine. Iako je zahtev nemačkom diplomatskom predstavništvu podnesen još u junu, vize nisu stigle sve do septembra ove godine.

"Naravno, kada stvari idu ovako, ne možete da planirate“, kaže Rerl. To nije problem samo za njega kao preduzetnika.

U međuvremenu je vlasnik apartmana u kojima je trebalo da budu smešteni radnici zapretio da će ih iznajmiti nekom drugom. I na kraju krajeva, višemesečna kašnjenja, kao u ovom slučaju, sa sobom povlače i organizacione probleme u stručnoj školi.

To nije usamljen slučaj. Iako potrebe za kadrom u hotelijerstvu i ugostiteljstvu mogu da zadovolje mnogi kandidati iz drugih zemalja, teško je uskladiti ponudu i tražnju.

“Vrlo važna sporna tačka je pitanje viza", kaže Sandra Varden, direktorka Nemačkog udruženja hotela i restorana (DEHOGA).

Lutrija za vizu

U nekim balkanskim zemljama, na primer, broj zahteva za vizama je u nekim slučajevima i 150 puta veći od broja termina koje nude diplomatska predstavništva. Na Balkanu je na desetine, možda i stotine hiljada onih koji su već pronašli poslodavca u Nemačkoj koji bi ih primio, ali koji ne mogu da podnesu zahtev za vizu jer jednostavno ne mogu da dođu na red.

Zbog velikog broja zahteva, nemačka ambasada u Prištini sada kod obrade podataka čak sarađuje sa jednom privatnom firmom. Zbog velikog broja zahteva tamo se od decembra čak primenjuje metod lutrije: onaj kojeg izvuku dobija termin. Oni koji nemaju sreće ostaju bez vize u pasošu.

Navala na vize na zapadnom Balkanu je posebno velika zbog pravila koje od 2016. omogućava doseljavanje u Nemačku i onima bez kvalifikacije. Jedini uslov je ugovor o radu.

"Ovde se radi o posebno eklatantnim primerima", kaže Varden. "Ali postoje i drugi delovi sveta u kojima nastaje problem. Na primer, u Indiji, Kini i jugoistočnoj Aziji." U osnovi, primetan je obrazac koji se ponavlja: diplomatska predstavništva sebe ne vide kao tela nadležna za kulturu dobrodošlice i nebirokratsko izdavanje viza. "Često prevladava negativan stav: 'O, Bože, svi oni žele u Nemačku?!'"

Verovatno će i ovog leta mnoga radna mesta ostati nepopunjena

Nedostatak kadra u hotelijerstvu i ugostiteljstvu nije nova pojava, ali situacija se tokom pandemije koronavirusa drastično pogoršala, posebno u ugostiteljstvu. Prošle godine je manjak osoblja iznosio 11,8 odsto, navodi se u saopštenju koje je nedavno objavila Savezna agencija za statistiku.

Uslovi rada su zahtevni, a mnogi poslovi u toj branši su "mentalno i fizički iscrpljujući", kaže Varden. Ali s druge strane, prošle godine su se plate u pojedinim slučajevima povećale i preko 10 odsto. I pored toga se očekuje da će ovog leta brojna radna mesta ostati nepopunjena. Naučnici i kvalifikovani radnici iz inostranstva bi mogli da reše taj problem. Kada to ne bi bilo tako komplikovano.

U Ministarstvu spoljnih poslova su svesni tih problema. "Već smo se pozabavili problemom delimičnog dugog čekanja i dugotrajne obrade zahteva za vize za kvalifikovane radnike i za zapošljavanje", rečeno je na naš upit. "U poslednjih nekoliko meseci smo izradili akcioni plan za ubrzavanje viznog režima, u kojem smo definisali mere potrebne da se situacija popravi.”

To što Ministarstvo spoljnih poslova može da implementira unutar svoje nadležnosti, rešava se direktno. To npr. uključuje digitalizaciju procesa podnošenja zahteva. Ministarstvo spoljnih poslova takođe ukazuje na novi zakon o useljavanju kvalifikovanih radnika, koji trenutno prolazi parlamentarnu proceduru. Stranke vladajuće koalicije, socijaldemokrati, liberali i zeleni već su u koalicionom sporazumu naveli: "Želimo da ubrzamo izdavanje viza i da digitalizujemo proces izdavanja."

Ne radi se samo o ubrzavanju procesa

Za ugostitelja Muka Rerla iz Ajlzbruna, međutim, nije u pitanju samo brzina nego i transparentnost. Jednostavno nedostaju pouzdane informacije o očekivanom trajanju procesa izdavanja viza. Ambasade su nedostupne, a na upite putem elektronske pošte nema odgovora.

"Ne radi se samo o činjenici da stvari moraju da idu brže", kaže Rerl. "Mora da se stvori situacija u kojoj će biti moguće planirati. Ako znam da će trajati pola godine, onda mogu da se pripremim na to."