Hiljade praznih aviona leti iznad Evrope - zbog čega?

Razlog je to da ne bi izgubili prava na slotove, pristanišna mesta na habovima i velikim terminalnim aerodromima, gde od slota zavisi saobraćaj. A pravo na slot gube ako ne pristanu dovoljan broj puta, utvrđen ugovorom. Pravilo se jednostavno zove: "ili ga koristiš ili ga gubiš" ("use it or lose it").

Stalni slotovi za letove ka popularnim destinacijama na najvećim aerodromima veoma su važna, zapravo dragocena usluga u industriji avio-prevoza putnika. Da bi ih očuvala, svaka avio-kompanija moragarantovati određeni godišnji broj pristajanja, u načelu barem 80 odsto ukupnih prava na pristajanje utvrđenih ugovorom između prevoznika i aerodroma. Aerodromi zarađuju od toga, bitno više nego od aerodromskih taksi na putnike i od reklamnih panoa.

To ograničenje bilo je ukinuto u jeku pandemije lane u martu, ali se postupno vraća. Sada avio-prevoznik gubi slot ako ne pristane barem polovinu puta od onih predviđenih ugovorom. Evropska komisija je najavila da će pred kraj marta taj postotak povisiti na 64 odsto, prenosi Jutarnji list.

Avio-prevoznici se bune, počev od najvećih, kao što su Lufthanza sa svojom grupom, te grupa KLM - Er Frans. Podsećaju da im je omikron zadao nov i neočekivan udarac: veoma je zarazan, što navodi putnike koji ne moraju da lete da odustanu od vožnje avionima u kojima je teško izbeći virus u vazduhu kabine. Zahtevaju "veću fleksibilnost" jer u protivnom moraju trošiti gorivo i njime zagađivati atmosferu i kad nemaju putnika da bi ostvarili kvotu sletanja i uzletanja neophodnu da zadrže pravo na slot.

Sama Lufthanza je najavila da će ove zime poništiti oko 33.000 letova jer za njih nema interesovanja putnika. S druge strane najavljuje da će ipak morati da leti oko 18.000 puta de facto praznim avionima da ne izgubi slotove gde su joj važni. Istu muku muče i drugi prevoznici, pa je, na primer, oko 3.000 praznih letova ove zime najavila Brisel erlajns (Bruxelles Airlines), kompanija iz grada u kom je Evropska komisija odlučila da uopšteno treba smanjiti broj letova kako bi se barem donekle ublažila klimatska kriza. Ali EU ne uspeva da smanji pritisak aerodromskih uprava na avio-prevoznike.

Aerodromi mare prvo za svoj profit. I veruju da je i "pristanak" na smanjenu iskorišćenost, od 64 ili 50 odsto, preteška žrtva koju podnose. A Uniji ne pada na pamet da im u to ime plati naknadu i tako umanji ekonomsku patnju, jer bi se razbesnjele "štedljive članice".

"Evropska unija se garantovano stara za klimatsku krizu", sarkastično je na Tviteru komentarisala klimatska aktivistkinja Greta Tunberg.

Ipak ne treba liti suze ni nad teškom sudbinom avio-prevoznika, jer sa svih strana stižu priče o novim ulaganjima, kako bi što spremnije dočekale popuštanje pandemije. Ita, italijanska kompanija nastala iz pepela uništene Alitalije, najavila je juče da Lufthanza namerava da joj otkupi do 40 odsto vlasništva.