Nvidia izgubila skoro 1.900 milijardi dolara tržišne vrednosti

Indeks Dau Džons ojačao je prošle nedelje 2,1 odsto, na 52.347 poena, dok je S&P 500 porastao 2,5 odsto, na 7.561 poen, a Nasdak 2,3 odsto, na 25.136 poena.

Na samom početku nedelje indeksi su snažno porasli, zahvaljujući nastojanjima investitora da nadoknade gubitke indeksa S&P 500 i Nasdaka zabeležene tokom prethodne četiri nedelje. Pritom su prednjačile tehnološke akcije.

Nestabilnost tehnološkog sektora već duže vreme određuje pravac kretanja tržišta.

"Vidimo stalna kolebanja, čas napred, čas nazad... Veštačka inteligencija je čas dobra, čas baš i nije. Čas smo zabrinuti zbog nje, a čas nam deluje sjajno", kaže Tomas Martin, portfolio-menadžer u kompaniji Globalt.

Inflacija u SAD i dalje povišena

Međutim, sredinom nedelje investitore je uznemirio izveštaj koji je pokazao da je inflacija u SAD viša nego što se procenjivalo. Potrošačke cene su u oktobru porasle 0,4 odsto na mesečnom nivou, dok su analitičari očekivali rast od 0,3 odsto.

Budući da se inflacija već duže vreme kreće znatno iznad ciljanog nivoa Feda od oko dva odsto, na tržištu se procenjuje da postoji više od 90 odsto izgleda da će centralna banka u decembru ponovo povećati kamatne stope za 0,25 procentnih poena, kao što je to učinila i u septembru.

Doduše, povećanje kamata očekivalo se i pre objavljivanja izveštaja o inflaciji, ali je investitore uznemirio guverner Feda Kristofer Voler, koji je izjavio da bi čelnici centralne banke trebalo da razmotre i povećanje kamata za 0,50 procentnih poena ukoliko se inflaciona situacija pogorša.

"I do sada se očekivalo da će Fed na decembarskoj sednici povećati kamate, ali za 0,25 procentnih poena. Zato je mogućnost povećanja kamatnih stopa za 0,50 procentnih poena neprijatno iznenadila investitore. Moguće je da je Fed zabrinut zbog inflacije više nego što se mislilo", kaže Džejson Ver, direktor u kompaniji Albion Financial Group.

Pored decembarskog povećanja, pojedini analitičari, među kojima su i oni iz Goldman Saksa, očekuju da bi kamate mogle dodatno da porastu i u martu naredne godine. To znači da bi ciklus pooštravanja monetarne politike mogao da traje duže nego što se očekivalo.

Kriza u Nvidiji

U četvrtak je, međutim, tehnološki sektor uzdrmala ostavka izvršnog direktora Nvidije Džensena Huanga na sve funkcije u kompaniji, nakon što je nedavno otkriveno da je bio u vezi sa Alis Huang, za koju Vašington sumnja da je kineska špijunka.

Džensen Huang, suosnivač Nvidije i njen četvrti najveći akcionar, sa udelom od oko 3,6 odsto, vodio je ovog tehnološkog giganta više od 30 godina i smatra se jednim od najzaslužnijih za razvoj veštačke inteligencije.

Zbog krize u rukovodstvu, cena akcija Nvidije prošle nedelje pala je gotovo 13 odsto, ali je to bio samo nastavak pritiska na ovu akciju koji traje već nekoliko nedelja.

Početkom oktobra druga najveća svetska kompanija po tržišnoj kapitalizaciji vredela je oko 5.800 milijardi dolara, dok je na kraju prošle nedelje njena tržišna vrednost iznosila 3.900 milijardi dolara.

Dok su cene akcija Nvidije i kompanija koje su blisko povezane s njom oštro pale, akcije njenih konkurenata zabeležile su značajan rast.

"Ovo je sjajna prilika za Amazon, Gugl, AMD, Broadcom, OpenAI i Anthropic, koji zapošljavaju stručnjake za čipove kako bi im pomogli u dizajniranju sopstvenih čipova. Sudbina Nvidije kao kompanije jedno je pitanje, ali revolucija veštačke inteligencije mnogo je šira od toga. Ako Nvidia izgubi svoj položaj, a njeni čipovi prestanu da budu najbolji, odnosno ako čipovi AMD-a ili Gugla postanu bolji, ljudi će jednostavno preći na njih i kupovati ih. Potražnja za čipovima ne opada", objašnjava Džed Elerbruk, portfolio-menadžer u kompaniji Argent Capital Management.

U svakom slučaju, cene tehnoloških akcija već mesecima beleže izuzetno velike oscilacije – ili snažno rastu ili oštro padaju – a analitičari očekuju da će se takvo trgovanje nastaviti i u budućnosti.

Evropske berze na rekordnim nivoima

Na evropskim berzama cene akcija su prošle nedelje takođe snažno porasle, pa je indeks STOXX 600, koji prati vodeće evropske akcije, dostigao rekordni nivo. Londonski indeks FTSE ojačao je 2,11 odsto, na 10.902 poena, dok je frankfurtski DAX porastao 3,6 odsto, na 26.749 poena, a pariski CAC 2,8 odsto, na 8.368 poena.

Podršku tržištima već duže vreme pružaju bolji nego što se očekivalo kvartalni poslovni rezultati evropskih kompanija. Dobit kompanija koje čine indeks STOXX 600 porasla je u trećem tromesečju oko 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je najveći rast u poslednje četiri godine.

Na tržište pozitivno utiče i nada investitora da bi mogao da bude postignut mirovni sporazum između SAD i Irana, zbog čega cene nafte poslednjih nedelja padaju. To je ublažilo strahovanja od rasta inflacije.

Osim toga, analitičari navode da je zbog velike nestabilnosti tehnološkog sektora primetna preraspodela kapitala na američkim i azijskim berzama, pri čemu se novac iz tog sektora preusmerava u druge oblasti.