"Meso nam je puno otrova i aditiva"

Ovako za Novosti objašnjava stanje na srpskoj mesnoj trpezi dr Miroslav Stojšić, veterinar i nekadašnji načelnik republičke veterinarske inspekcije.

"Farmeri u stočnu hranu stalno ubacuju kokcidiostatike, koji se koriste kada živina dobije dijareju, i to najviše tri dana. Živina to jede 30 dana, poslednjih pet dana pred klanje ne. Ali on ne može da se neutrališe za to vreme, već ostaje u kostima i mesu. Kada to jede svakodnevno, živini se uništava tkivo štitne žlezde, dolazi do disbalansa hormona, i zato se utove do tri i više kilograma, za samo 35 dana. Čovek kad jede to meso, do istog oštećenja dolazi i kod njega", priča Stojšić. Iza „ukusnih“ mesnih prerađevina često se, kako kaže, krije i zabranjeni polifosfat. On utiče na obolevanje od raka debelog creva. Ništa bolje nije ni svinjsko meso, upozorava sagovornik, jer se u ishrani svinja koristi hrana puna hormona, antibiotika i sedativa. Zahvaljujući tome, prase je za pet meseci spremno za klanje.

"Imamo pravilnik u kom piše: meso za pljeskavice i ćevape pravi se od junećeg mesa prve i druge kategorije, uz dodatak od dva odsto soli. Toga nema na svega dva do tri mesta u Beogradu. Kod nas, u roštilj meso stavljaju loj, soju, vodu i dodaju pileći MOM (mašinski otkošćeno meso), treće kategorije, gde se stavljaju šije, trtice i leđa. A u kostima se deponuju svi teški metali, hormoni i antibiotici. Proizvođači pileći MOM uvoze za 40 do 50 dinara po kilogramu i to stavljaju u salame, šunke u crevu i kobasice. U pojedinim zapadnim zemljama to je zabranjeno i za mačke", navodi on.

Nije sjajna situacija ni u mlečnoj industriji. Stojšić tvrdi da neki proizvođači od palminog ulja prave sir.

"Uvoze mleko u prahu, pa od njega prave konzumno mleko. U čokoladnom mleku imate dodatak karagenan, koji je zabranjen u EU, a to piju deca. U mesnoj industriji stavljaju ga u viršle, parizere i šunke. On je potencijalni emulgator gde dolazi do oboljenja debelog creva i karcinoma, jer se lepi za sluzokožu", kaže Stojšić.

Bezbednih količina teških metala i kancerogenih materija u hrani - nema, zaključuje naš sagovornik.

U novom Pravilniku o kvalitetu hrane za životinje nivo žive bio je i ostao 0,1 miligram po kilogramu. U Ministarstvu poljoprivrede rekli su nam da vrednost u hranivima koja sadrži kalcijum i magnezijum-karbonat nije bila regulisana, a sada je striktna granica od 0,3 miligrama.

"Kadmijum u aditivima za hranu za životinje, takođe nije bio regulisan, a sada je vrednost od 10 miligrama po kilogramu. Vrednost u hranivima je bila i ostala je ista - 0,75 mikrograma po kilogramu. Ne mogu se upoređivati vrednosti za jednu vrstu hraniva ili smeše sa drugima, jer su one tačno određene za svaku nepoželjnu supstancu u odgovarajućem matriksu", kažu u resornom ministarstvu.

Vrednosti za aflatoksin B1 u hranivima, objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede, kao i dopunskim i potpunim smešama, gde se određivanjem oštrijeg kriterijuma za nivo aflatoksina B1 u hranivima i smešama za mlečne krave ovce i koze, posledično smanjuje nivo aflatoksina M1 u mleku. Dakle, kriterijum je stroži dva puta.