Siva ekonomija kao suva drenovina

U borbi protiv sive ekonomije inspekcijske službe biće ojačane sa 400 ljudi prebačenih iz drugih delova državne administracije, saopštio je nedavno premijer Aleksandar Vučić predstavnicima kompanija udruženih u Američku privrednu komoru.

Po računici ministra finansija Lazara Krstića, za popunu budžeta iz sive zone poslovanja moglo bi da se naplati od 500 do 700 miliona evra godišnje. Prema njegovim rečima, toj svrsi poslužiće i poreske olakšice poslodavcima, jer je država odlučila da za novozaposlene plaća 70 odsto poreza i doprinosa, piše Politika. Poslovni svet, koji radi legalno, pozdravlja rešenost države da ih konačno oslobodi ubitačne konkurencije iz sive zone. Podrška ne manjka ni od strane stručne javnosti, ali poznavaoci srpske ekonomije i finansija tvrde da iz sive zone poslovanja može da se iscedi, u najboljem slučaju, upola manje od onoga što zvaničnici očekuju.

Upućeni tvrde da poreska služba svake države zna koliko je poreza naplatila, ali nijedna ne sluti koliko joj je promaklo. Preciznim podacima o raširenosti te pojave ne raspolažu, ako nam je za utehu, ni države u kojima „ne možeš ni da umreš ako nisi platio porez”.

Prošlogodišnje istraživanje Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) otkrilo je da je obim sive ekonomije u Srbiji opao manje nego u bilo kojoj od 11 ispitanih zemalja. Smanjenje je samo tri procentna poena – sa 33,2 odsto BDP u 2010, na 30,1 procenata u 2010.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da se na osnovu nekih pokazatelja može zaključiti da je obim sive ekonomije tokom prošle i ove godine kod nas povećan. Razloge za to treba tražiti u produženoj ekonomskoj krizi, visokoj nezaposlenosti, ali i u odsustvu institucionalnog napretka.

"Pri proceni dobiti za budžet od suzbijanja sive ekonomije treba znati da nju nije moguće u potpunosti eliminisati i da se njen obim i u najuređenijim državama na svetu kreće između 10 i 15 odsto BDP", ukazuje Arsić.

"Osim toga, pri proceni dodatnih prihoda oporezivanjem sive ekonomije neophodno je da se uzme u obzir da bi plaćanje svih poreskih obaveza dovelo do gašenja nekih, naročito malih preduzeća i radnji, koji sada delimično rade u sivoj zoni", navodi on.

Imajući sve u vidu, Arsić procenjuje da bi se suzbijanjem sive ekonomije mogli naplatiti dodatni državni prihodi od najviše jedan odsto BDP-a, što je upola manje od procene ministra finansija Lazara Krstića i to nakon preduzimanja sistematskih mera u srednjem roku.

Arsić ipak veruje da bi veće poreske prihode država mogla da ostvari smanjenjem tolerancije prema sivoj ekonomiji. To podrazumeva prinudnu naplatu, zabranu prodaje novih industrijskih proizvoda na zelenim i buvljim pijacama, suzbijanje sive ekonomije preko interneta i suzbijanje rada na crno.

Siva ekonomija nije mnogo veća u Srbiji nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope, ali je uočljivija i iritira javnost, budući da se stalno upućuju pozivi za štednju, ocena je profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta Saše Ranđelovića, saradnika „Kvartalnog monitora”.

Najavljeno kadrovsko jačanje Poreske uprave i Inspekcije rada i njihove „agresivne” kontrole delovaće na smanjenje sive ekonomije i rada na crno, ali je neophodno da se povećaju i kazne, jer su mnoge propisane pre tri do pet godina i u međuvremenu obezvređene. "Kroz novi Zakon o radu trebalo bi smanjiti regulatorne troškove legalnog zapošljavanja, što bi povoljno delovalo na smanjenje rada na crno", smatra Ranđelović i dodaje da visina poreza ima manji značaj od verovatnoće da će onaj koji krši zakon biti otkriven i kažnjen.

Da li su mere poreske politike dovoljne da se podstakne rast legalnog zapošljavanja?

Da bi smanjivanje poreza značajnije povećalo prijavljivanje zaposlenih na crno, Ranđelović kaže da bi ono trebalo da bude trajno i neselektivno, za šta sada nema uslova, a predloženo je privremeno i ograničeno na dve godine i važi samo za novozaposlene. Ali, ni druge zemlje centralne i istočne Evrope ne pribegavaju takvim merama i dobro je što su kriterijumi postavljeni strogo, jer je smanjen prostor za zloupotrebu i gubitak fiskalnih prihoda.

Pod uslovom da krenemo brzo, prve rezultate smanjivanja rada na crno mogli bi da vidimo za šest meseci do godinu dana. Neophodno je nekoliko meseci da javnost stekne utisak da se to dešava i da nije šala, već da je verovatnoća otklanjanja pojave realna, tvrdi Ranđelović.