Šta donosi novi Zakon o radu?

Zakon treba da podstakne veće zapošljavanje, rekao je danas pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, Zoran Lazić.

On je, na predstavljanju izmena Zakona sekretarima osnovnih i srednjih škola u Zemunu, rekao da nove zakonske odredbe treba da spreče rad na crno i isprave brojne nelogičnosti, i napomenuo da je nacrt prošao sva ministarstva a sada se čeka mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta.

Saradnici pomoćnika ministra za rad su najavili i da je predviđeno ukidanje radnih knjižica od 2016. godine, jer će svi podaci biti dostupni preko centralnog registra.

Novim zakonskim nacrtom je predviđeno da poslodavci neće moći da donesu pravilnik o radu bez prethodnog kolektivnog pregovaranja a, po njegovom donošenju, u roku od sedam dana moraju da ga dostave većinskom sindikatu. Takođe je predviđeno da u slučaju diskriminacije na poslu, teret dokazivanja da je nije bilo prelazi na tuženog.

U pravilniku o sitematizaciji, koji sadrži opis posla, moći će da se navedu alternativno najviše dva nivoa stručne spreme, a od toga su izuzeta samo mala preduzeća. Poslodavac će za vreme probnog rada moći da angažuje radnika na više poslova da bi isprobao njegove sposobnosti, a ukoliko ga ne zadrži na poslu dužan je da da obrazloženje.

Rad na određeno vreme moći će da traje najduže dve godine, a izuzetak je samo rad na određenom projektu, kao i rad kod novoosnovanog poslodavca, koji će moći da traje do tri godine, kao i kod starijih radnika kojima je ostalo pet godina do penzije.

Radnik će ubuduće moći da izabere nepotpuno radno vreme ako mu to odgovara, s tim da prelazak na puno radno vreme i obrnuto, ne može biti razlog za otkaz. Novina u Zakonu je i rad od kuće, koji su omogućile nove tehnologije, a oni koji tako rade imaju sva prava kao i drugi- na topli obrok, regres, slobodne dane i godišnji odmor.

Preraspodela radnog vremena ubudće neće moći da traje duže od devet meseci, s tim što se višak radnih sati računa kao prekovremeni rad i tako plaća.

Ukida se i prenošenje godišnjeg odmora od jednog do dugog poslodavca, ali se stiče pravo na odmor posle mesec dana rada. Nove odredbe su suzile i broj lica iz familije za čiju smrt se odobravaju slobodni dani, s tim što polodavac može da odobri više dana nego što zakon propisuje.

Novina je i da od otkaza više nisu apsolutno zaštićeni sindikalni lideri i trudnice, odnosno i oni mogu da dobiju otkaz ako poslodavac oceni da ne ispunjavaju svoje radne obaveze ili obavljaju kriminalne radnje.

Otpremnine onima koji idu u penziju više se neće obračunavati u visini tri, nego samo dve prosečne plate u Republici, dok će otpremnine za tehološke viškove biti isplaćivane samo za vreme koje je zaposleni proveo kod poslednjeg poslodavca. Zakon ostavlja mogućnost izuzetaka kod preduzeća u restrukturiranju.

Minuli rad će se takođe obračunavati samo za vreme provedeno na radu kod poslednjeg poslodavca. Poslodavac je dužan da radniku plaća prevoz do posla, sa izuzetkom ako ga je sam organizovao. Takođe, ako se radnik preseli dalje od mesta gde je bio kad se zaposlio, poslodavac nije dužan da mu nadoknađuje veće troškove prevoza.

Kako je istaknuto, primećeno je da većina privatnih poslodavaca isplaćuje minimalce, pa će ubuduće morati da donesu prethodno obrazloženje za takvu odluku, koje će biti dostavljeno većinskom sindikatu.