Srbija energetsko skladište regiona

Ministarka je na konferenciji o Južnom toku u Evropskom parlamentu rekla da će izgradnja ovog gasovoda zaposliti desetine hiljada ljudi.

“Očekujem da se tokom izgradnje Južnog toka, što direktno što indirektno, zaposli oko 150.000 ljudi“, izjavila je Mihajlovićeva obraćajući se učesnicima skupa “Južni tok - evolucija jednog gasovoda“, koji je danas popodne održan u Evropskom parlamentu.

Ministarka je dodala da će oko 3.500 ljudi ostati stalno zaposleno na održavanju gasovoda nakon izgradnje.

"Kada kroz Južni tok krene prvi gas, a mi se nadamo da će se predviđeni rokovi poštovati, to će za Srbiju značiti očuvanje najmanje 3.300 radnih mesta u kompanijama koje gas koriste kao energent", naglasila je ministarka Mihajlović.

Ona je objasnila da će se izgradnjom ovog važnog gasovoda za dodatno snabdevanje velikog dela Evrope, u Srbiji očuvati radna mesta pre svega u kompanijama MSK Kikinda, Azotara Pančevo i HIP Petrohemija.

"Očekujemo da će biti završena i gasifikacija Srbije, kao i da će se krenuti u izgradnju kogenerativnih postrojenja na gas, što bi imalo veliki uticaj na povećanje energetske efikasnosti", rekla je ona.

Ona je učesnicima, među kojima je bio i direktor izvoza ruskog gasnog giganta Gasprom Aleksandar Medvedev, rekla da Srbija trenutno plaća veoma visoku cenu za tranzit gasa kroz Ukrajinu i Mađarsku i da će se to nakon završetka izgradnje Južnog toka promeniti.

“Srbija planira da postane glavni centar za tranzit i skladištenje energenata u regionu, ne samo za gas već i za naftne derivate“, poručila je ministarka.

Ministarka Mihajlović je navela da zemlje jugoistočne Evrope imaju energetski manjak, a očekuju rast potrošnje energije, pa zato planiraju da do 2021. godine obezbede porast energetskih kapaciteta od 64 odsto.

Ona je dodala da, pored investiranja u nove kapacitete zbog povećanja potrošnje, potrebne su i dodatne investicije, jer će jedan deo kapaciteta biti sklonjen sa mreže usled dotrajalosti i nepovoljnog uticaja na životnu sredinu, tako da je oslanjanje na prirodni gas jedna od pogodnosti za zemlje jugoistočne Evrope.

Izgradnja Južnog toka zemljama jugoistočne Evrope donosi energetsku bezbednost, kao i ekološku i ekonomsku bezbednost, zaključila je srpska ministarka energetike.

Medvedev je na istom skupu izjavio da će izgradnja Južnog toka koštati oko 15 milijardi evra, od čega, naglasio je, ni jedan cent neće biti uzet od evropskih poreznih obveznika.

“Reč je o čisto privatnom i komercijalnom poduhvatu“, poručio je on i dodao da će izgradnja ovog gasovoda omogućiti fleksibilnije i bezbednije i čistije snabdevanje EU energijom.

Visoki funkcioner Gasproma Aleksandar Siromjatin je ukazao na činjenicu da će se rezerve gasa u Severnom moru polako iscrpsti, tako da će protok od 63 milijarde kubika gasa preko Južnog toka značiti bez sumnje bitno uvećanu energetsku bezbednost za Evropu.

Sa druge strane, zamenik generalnog direktora za unutrašnje energetsko tržiste u Evropskoj komisiji Klaus-Diter Borhart upozorio je u svom govoru da sporazumi koje Gasprom ima sa pojedinim članicama EU nisu u skladu sa evropskim propisima i da će morati da se promene.

“Proizvodnja i distribucija gasa se moraju razdvojiti, a nije dozvoljeno ni da jedna firma bude ekskluzivni snabdevač“, rekao je Borhart.

On je istakao da će ovi ugovori tokom sledeće dve godine morati da budu revidirani, inače Gasprom neće moća da posluje na teritoriji EU.

Srpski konzorcijum će graditi gasovod?

Ministarka Mihajlović izjavila je posle konferencije da je Srbija spremna za početak izgradnje Južnog toka.

"Naša je namera da formiramo konzorcijum srpskih kompanija koje mogu da učestvuju u svemu, od izgradnje do monitoringa", rekla je Mihajlovićeva.

Upitana da prokomentariše reči predstavnika Evropske komisije Klausa Ditera Borharta, Mihajlovićeva je rekla da je to stvar o kojoj Rusija i EU treba da rasprave među sobom.

"Energetski sporazum koji je potpisan sa Rusijom 2008. je drugačiji od sporazuma koje su potpisale zemlje članice EU, jer obuhvata i NIS i skladišta gasa", ukazala je ministarka i dodala da je reč o sporu između ruskog ministarstva energetike i nadležnog direktorata EK.

"Ne može se od male Srbije očekivati da revidira ugovore (sa Gaspromom) a da to ni jedna od drugih država, pa ni članica EU kao što je Bugarska, to nije uradila", istakla je ona, naglašavajući da bi revizija energetskog sporazuma značila pad srpske vlade.

Mihajlovićeva je istakla da je njeno ministarstvo u potpunosti spremno za predstojeće pregovore o pridruživanju sa EU.

"Potpuno smo spremni za otvaranje poglavlja 15 (energetika) i 27 (životna sredina)", rekla je ona.

Aleksandar Siromjatin izjavio je posle konferencije da je Srbija veoma važna za Južni tok, jer predstavlja centralno čvorište u regionu.

On je istakao da ne očekuje da će nesuglasice Gasproma sa Evropskom komisijom imati posledice po Srbiju, jer će pregovori Srbije o potpisivanju Trećeg energetskog paketa sa EU ne očekuju pre januara 2015.

"Do tada bi svi problem trebalo da budu rešeni", rekao je on.