Šupalj budžet radnicima loših firmi

Te firme su sada u procesu restrukturiranja, u njima je zaposleno je oko 100.000 ljudi koji, pošto njihova preduzeća ne proizvode maltene ništa sem gubitaka, plate primaju iz državnog budžeta.

Međutim , to je možda tek manji deo problema s preduzećima u restrukturiranju, pošto ih specijalni status štiti od svakodnevne naplate potraživanja, te firme su jedan od ključnih izvora zaraze nelikvidnosti koja hara Srbijom i time praktično dave celokupnu privredu.

Tih preduzeća najviše je, po podacima Agencije za privatizaciju, u južnoj Bačkoj i južnom Banatu i Zapadnobačkom okrugu, u srednjem Banatu i severnoj Bačkoj je po jedna firma u restrukturiranju, a u Sremu i severnom Banatu nema niti jedne.

Preduzeća u restrukturiranju su, po pravilu, veliki gubitaši. Najveće gubitke u Vojvodini, svakako proizvodi Petrohemija, samo lane je to preduzeće izgubilo 11 milijardi dinara, dok su mu kumulirani gubici oko 35 milijardi.

I mnoga druga od tih preduzeća izgube, i po nekoliko desetina ili stotina miliona svake godine. Te firme se restrukturiranjem štite od svakodnevne prinudne naplate potraživanja, ali je, po navodima Agencije za privatizaciju, sve više odluka sudova koji presuđuju u korist poverilaca. U Beogradu i užoj Srbiji situacija je još gora pošto je tamo 149 takvih preduzeća, koja svakako imaju još više zaposlenih i još veće gubitke.

"Ta preduzeća su preživela tako što je novac iz budžeta Srbije usmeravan u plate radnika. Za veliki broj tih industrijskih kompleksa treba sada videti da li je skuplja cena njihovog održavanja u životu ili da se privatizuju kroz steča", izjavio je pre izbora direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković.

On je tada rekao i da će nova Vlada taj problem morati da reši u narednu godinu dana. Takođe je rekao i da mnoga od tih preduzeća nisu na tržištu mogla da se snađu ni u za privredu neuporedivo srećnijim vremenima, kao i da je ogroman problem kako da se reši pitanje 100.000 radnika koji su sada na budžetu, a zna se da više nemaju posla.

Taj problem je sada posebno aktuelizovan s obzirom na rupu u budžetu koja bi do kraja godine mogla premašiti dve milijarde evra.

Veliko je pitanje da li država s tako jadnim javnim finansijama ima para da finansira plate 100.000 radnika u preduzećima u restrukturiranju, što čini oko 20 procenata svih zaposlenih koji rade za državu.