Hrvatske firme beže od EU u Srbiju?

Na ovu opasnost ukazali su Kraš, Agrokor, Adris, Podravka, Frank, Vindija, Zvečevo, Dukat, Badel 1862, Gavrilović, Pivac, Atlantik i Granolio.

Oni su upozorili da bi hrvatska privreda po ulasku u EU i izlasku iz CEFTA mogla da bude znatno oslabljena, što bi ih nateralo da zatvore proizvodne pogone, podele otkaze zaposlenima i presele su u susedne zemlje.

Hrvatske firme traže od Vlade u Zagrebu da osmisli strategiju kako bi proizvodi iz te zemlje bili konkurentni na tržištu Evropske unije. Predstavnici desetak najvećih hrvatskih kompanija iz prerađivačke industrije potvrdili su da traže pomoć svoje države, jer će se izlaskom iz Cefte, zone slobodne trgovine, i ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju situacija na tržištu promeniti.

"To znači da će se, izlaskom iz Cefte carinske stope na cigarete proizvedene u Hrvatskoj koje se izvoze u Srbiju promeniti, na primer, sa 15 na 57 odsto. To znatno otežava naše uslove poslovanja i mi smo u tom smislu upozorili merodavne institucije u Hrvatskoj. Naša kompanija nije donela odluku o preseljenju, i u tom smislu prerano je govoriti o tome”, izjavio je nedavno Predrag Grubić iz Adris grupe.

Generalni direktor firme Badel 1862 Srđan Oreb smatra da "šansa da će se otvoriti novi pogoni van Hrvatske nije toliko izvesna, jer su to jako velike investicije. Kroz akvizicije to može, ima nekakvog smisla, ali kroz otvaranje novih pogona, vrlo teško”, ali i dodaje da svaka kompanija ima svoju politiku.

Na pitanje o mogućem preseljenju dela proizvodnje hrvatskih preduzeća u Srbiju ambasador Hrvatske u našoj zemlji Željko Kuprešak, prilikom nedavne posete Vršcu, nije direktno odgovorio ali je naglasio da se nakon ulaska njegove zemlje u EU mogu očekivati veće investicije hrvatskih kompanija u ovaj region.

"Značajno je da u Srbiji, konkretno u Vršcu uslovi veoma povoljni, postoje veoma stručni i obrazovani kadrovi za pokretanje bilo koje proizvodnje, opštinsko rukovodstvo nudi značajne podsticajne mere, isto i Vlada Srbije i ovo je pogodno tle za investiranje u nove pogone za naše preduzetnike", naglasio je Kuprešak.

On dodaje da "uz ove uslove, hvatski preduzetnici i ovdašnji investitori za svoje proizvode mogu da računaju na plasman na tržište Evropske unije od preko 280 miliona potrošača. Mislim da će interes hvatskih preduzetnika za ulaganje u Srbiji ulaskom naše zemlje u Evropsku uniju rasti".

Ekonomisti procenjuju da će se ipak u naredne dve-tri godine neke hrvatske kompanije odlučiti da proizvodnju presele u Srbiju. "Scenario je realan zato što je prosečna plata u prerađivačkoj industriji u Hrvatskoj oko 630 evra, dok je u Srbiji skoro upola manja. Pri seljenju proizvodnje u Srbiju na 1.000 radnika ušteda je nepuna četiri miliona evra na godišnjem nivou”, kaže ekonomista Miroslav Zdravković.

Zdravković podvlači da će Srbija imati veće koristi od članstva Hrvatske u EU nego od svog statusa kandidata. "To bi značilo premeštanje hrvatskih firmi u Srbiju i zapošljavanje ljudi, dok od same kandidature imamo pristup fondovima", navodi on.