Poslodavci biraju radnike za 200 €

Kada se dvadesetpetogodišnja A. Ž. prijavila na oglas za posao, nije ni slutila da plata koju će joj ponuditi budući poslodavac nije dovoljna ni za kiriju za stan koji iznajmljuje.

Jer, na prvi pogled, sve je delovalo savršeno. Veliki, poznat trgovinski lanac oglašava posao za radno mesto u marketingu. Ponuda puna stranih reči. Akaunt, egzekjutiv, menadžer i još štošta... Sledi – rad u dinamičnom okruženju. Zatim, mogućnost usavršavanja i napredovanja.

Ali kada je ova kandidatkinja došla na razgovor, sjaj oglasa je izbledeo. Ponudili su joj platu od 22.000 dinara! Shvatila je da time ne bi pokrila ni osnovne mesečne izdatke, ali, iako ima završen fakultet, kaže da će, ukoliko prođe na konkursu, verovatno pristati da radi i za 200 evra mesečno.

"Bolje je i to nego da nemam nikakav posao, iako samo mesečnu stanarinu gazdi plaćam 200 evra. Ostatak ću i dalje morati da tražim od roditelja", kaže ona.

Ovaj primer ponovo dokazuje ono što u Srbiji već svi znaju – poslodavci, nažalost, za platu od 200 evra danas mogu da biraju. Znaju da armija mladih, visokoobrazovanih čeka posao i pristaju na bilo koje uslove samo kako bi popunili radnu knjižicu, a na račun u banci im legla kakva-takva plata.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, smatra da uzrok niskih plata leži u velikoj nezaposlenosti, a maloj ponudi radnih mesta, što, kako kaže, dovodi do potpune degradacije ne samo posla i plata, već i diploma.

"Fakultet znači manje nego ranije i uopšte ne garantuje veću platu, što je poražavajuće, i to će se državi obiti o glavu za desetak godina jer će ostati bez kadrova. Sve će se manje mladih odlučivati za visoko obrazovanje budući da uviđaju da im poslodavci nude platu od po 200 ili 300 evra, odnosno isto koliko mogu da dobiju i bez visokog obrazovanja", objašnjava Savićeva.

Dodaje, međutim, da bi nezaposleni, naročito mladi akademci, trebalo da uzmu stvari u svoje ruke i izvrše pritisak na gazde koji ih mizerno plaćaju.

"Visokoobrazovani bi morali da se suprotstave takvom tretmanu. Moraju da izvrše pritisak na poslodavce, i to putem sindikata, studentskih i drugih organizacija, ali i posredstvom medija i javnom osudom. Treba svakodnevno i na sve moguće načine upirati prstom u sve one koji radnike bedno plaćaju, a takvih je mnogo", ističe Ranka Savić.

U Uniji poslodavaca Srbije takođe priznaju da su zarade u našoj zemlji veoma male, ali to objašnjavaju veoma lošom privrednom situacijom.

"Od početka prošle godine pa do kraja osmog meseca ove, na teritoriji Vojvodine ugašeno je čak 10,5 odsto privrednih subjekata. A kako se Vojvodina smatra najrazvijenijim delom naše zemlje, jasno je da je u centralnoj Srbiji situacija još gora", smatra Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca. "Skupo nas košta i to što nismo na vreme reformisali naš obrazovni sistem i to što i dalje školujemo kadrove koji se ne traže. A konkurencija među nezaposlenima nikada nije bila veća. Prema podacima kojima mi raspolažemo, za jedno radno mesto u finansijskim institucijama, poput banaka, prijavi se čak 450 ljudi. Za radno mesto u trgovini konkuriše po 200 kandidata, a za menadžerske pozicije oko 40", objasnio je Rajić.