Stanove u Srbiji nema ko da kupi

U prvoj polovini prošle godine odobreno je 4.300 subvencionisanih kredita, u visini od 153 miliona evra. U istom periodu ove godine oko 1.000 manje takvih kredita je odobreno.

Smanjenje broja zahteva za stambeni kredit bi moglo bi da bude i veće kada se bude računao i period posle primene odluke Narodne banke Srbije o obaveznom učešću od 20 odsto za stambene kredite.

Država je trenutno u velikom problemu. Dosta je uložila u izgradnju jeftinih stanova, jer se ponadala da će na taj način stabilizovati tržište nekretnina, ali ekonomska situacija učinila je svoje, a podizanje učešća za stambene kredite na 20 odsto je doprinelo lošem stanju.

Zato se u Vladi, kako saznaje B92, sada razmišlja o povećanju fonda za subvencionisane stambene kredite. Za ovu godinu predviđeno je 1.7 milijardi dinara za potrebe subvencionisanih kredita. Više od polovine te sume već je potrošeno.

Kako bi se dala mogućnost što većem broju ljudi da kupe stanove, u vladi se razmišlja da se poveća taj fond. Naime, od ministarstva finansija se traži dodatnih milijardu dinara za finansiranje subvencionisanih kredita, ali je realnije da će fond biti povećan za 500 miliona.

Ukoliko bi se ova sredstva odobrila biće više povoljnih stambenih kredita, čime bi se zaobišla odluka centralne banke o učešću od 20 procenata, jer je za takve kredite dovoljno učešće od 10 odsto. Ali za sve to treba da se čeka rebalans budžeta, što će biti najverovatnije na jesen.

Mere NBS ugrožavaju posao državi?

Gradilište na mestu bivše kasarne Stepa Stepanović na Voždovcu jedno je od najvećih u Srbiji. Čak 5.000 stanova, koje gradi država, dižu se iz temelja.

Vlada računa da će na ovaj način podići građevinsku industriju, ali i tržište nekretnina. Iako je u početku bila velika navala na jeftine stanove, zbog uslova za dobijanje kredita, interesovanje je splaslo.

Tako Katarina Konc iz Građevinske direkcija Srbije navodi da je odluka NBS o povećanju učešća na stambene kredite uticala da se smanji interesovanje za 20 do 30 odsto. Od 1.800 tih stanova, koji se sad nalaze na tržištu, polovina je kaparisana. Od avgusta će biti dostupno još 900 jeftinih stanova.

Katarina Konc kaže da su “većina kupaca kupci prvog stana i kupuju ga putem kredita. Povećanje učešća sa pet na deset odsto je uticalo na kupce tako da ovo dodatno povećanje na 20 odsto je udarac na njihov budžet”.

Sa druge strane, guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, objašnjava da “te mere nisu usmerene na sprečavanje kreditne aktivnosti već su usmerene ka tome da se kreditna aktivnost odvija na način koji ne kreira dodatni rizik u sistemu”.

U Narodnoj banci objašnjavaju da je podizanje učešća za kredite indeksirane u evrima mera kojom se sprečava nerazumno zaduživanje. Ipak, poslovne banke još ne prate ideje centralne banke, pa i ne nude stambene kredite indeksirane u dinarima

Guverner navodi i da je dinarizacija počela da daje rezultate, jer je pao broj kredita indeksiranih u evrima u odnosu na one u dinarima. Inače, dve trećine svih uzetih kredita u Srbiji su sa deviznom klauzulom.

NBS: Dugoročno, bolji kredit u dinarima

U Centralnoj banci kažu da svako ko uzme stambeni kredit treba da misli dugoročno, odnosno koliko će ga kredit koštati za 10 do 20 godina. Osnovna pretpostavka je naime, da će narednih godina kamate na evro kredite rasti a na dinare padati.

Kada su evri u pitanju, tu je uzet najbolji scenario. Euribor, koji presudno utiče na visinu kamate za evro kredite će rasti, pa bi u narednih 20 godina, sa inflacijom u evro zoni trebalo da iznosi oko 4,5 odsto.

Kada se na to doda i marža banke, u najboljem slučaju kamata bi trebalo da iznosi oko 9,4 procenta. I to bi mogla da bude najniža kamata.

S druge strane, dinarski krediti su vezani za domaću referentnu kamatnu stopu i inflaciju. U narednih 20 godina, obećavaju u centralnoj banci, te stavke će padati pa bi njihov zbir mogao da bude oko 8,5 odsto.

Do te računice se došlo pretpostavkom da će se smanjivati inflacija i da će ona biti, u najgorem slučaju, četiri odsto godišnje. Kada se na to doda marža banke, najviša kamata na dinarski stambeni kredit bi prema hipotetičkoj analizi Narodne banke trebalo da iznosi 12,5 odsto, što jeste više od evro kredita, ali ne postoji rizik kursne razlike.