Porez ili harač, pitanje je sad

Do tada će biti završeni i pravilnici na osnovu kojih će se zakon i sprovoditi.

Ti pravilnici su neophodni i za rešenja za porez za ovu godinu, jer će Zakon delimično biti primenjen u 2011, a u potpunosti od sledeće godine.

Stručnjaci su već digli glas protiv tog Zakona navodeći da će uvesti velike namete vlasnicima nekretnina. Izmenama zakona uvodi se progresivna poreska stopa, a smanjuju se ili ukidaju olakšice koje su do sada postojale. Zakon ce se u celini primenjivati od sledece godine, a 2011. porez na imovinu ne moze da bude 60 odsto viši od prošlogodišnjeg.

„Čekamo samo donošenje tog pravilnika, nadamo se da će to biti jako brzo, u narednih nekoliko dana kako bi istog momenta nakon toga na osnovu parametara koje imamo pristupili uručivanju poreskih rešenja za sve poreske obveznike“, kaže direktor Uprave javnih prihoda Beograda Vladan Luković.

Opštine do kraja maja treba da odrede da li će primenjivati nižu poresku stopu od one koja je predviđena zakonom.

Stav ministarstva finansija je da Zakon propisuje gornju granicu, a da lokalna samouprava sama određuje koju će stopu primeniti. Ta stopa može da bude 0, odnosno imovina može i da se ne oporezuje ili da bude simbolična ako opština proceni da njeni građani ne mogu da plaćaju porez.

Aleksandar Bućić iz Stalne konferencije gradova i opština kaže da je opština Paraćin dobar primer, koja ima svoju opštinsku odluku koja je regulisala da oni građani koji nemaju para mogu od lokalne samouprave da dobiju jednokratnu pomoć za izmirenje tih obaveza.

Načelnica Poreske uprave Kragujevca Mirjana Jevđić Stanarčić kaže da je grad sa svoje strane učinio sve ono što je u njegovoj nadležnosti što se tiče utvrđivanja poreza na imovinu.

Beograd nemilosrdan

Beograd neće biti popustljiv. Primenjivaće progresivnu poresku stopu. Tako će se vrednost imovine u ekstra zoni množiti sa koeficijentom 2, a u okolnim opštinama sa 0,6.

„Ukoliko neko zivi sam u velikoj nepokretnosti, u velikom stanu, svakako da mu obaveza hoće i mora biti veća u odnosu na prošlu godinu zbog smanjenja olakšica, ali to je činjenica koja je jednostavno proizvod toga da živite u centru grada Beograda. Tamo gde je to i najskuplje“, kaže Luković.

Ukoliko se stan nalazi u prvoj ili extra zoni, poreska osnovica se množi sa jedan ili dva odsto pa je porez znatno viši.

„Kod nas se utvrđuju progresivne poreske stope koje se kreću od 0,4 do čak dva odsto. U Sloveniji je ta stopa 0,2, u Nemačkoj 0,25 a mi počinjemo znatno iza toga pa idemo do nekoliko puta vece stope. Da li to znači da imamo veće plate nego Nemci. Ne možemo plaćati poreze koji su nesrazmerni opterećenju“, kaže profesor Upravnog prava Dragoljub Kavran.

Profesorka Arhitektonskog fakulteta Ksenija Petovar navodi da je zakonodavac u potpunosti izjednačio porez ako u stanu stanuje jedna osoba ili porodica sa 5 članova. „Ne znam da li u svetu postoji takav slučaj. Ugroziće se standard stanovanja jer će te porodice biti prinuđene da prodaju stanove. Nece moći da plaćaju tako visoke poreske obaveze“, kaže ona.

Zbog novih poreza na imovinu pokrenuta je i peticija kojom se traži izmena Zakona, a zahtevi su već predati predsedniku Srbije i zaštitniku građana.

„Pitanje je da li uopšte govorimo o porezima nego govorimo o jednoj vrsti konfiskacije ili još gore tihom talasu nacionalizacije, jer će se javiti mogućnost da neko plati sam sebi ponovo stan u kome stanuje. To nije cilj nijednog, a ne može biti ni našeg pravnog sistema“, smatra Kavran.

Protivnici novog zakona navode da će ići i do Ustavnog suda jer, kako navode Ustav definiše da se porezi formiraju na osnovu ekonomske snage obveznika, što ovde nije slučaj.