Italijani žele nemačkog bankarskog giganta: Berlin i sindikati protiv

Unikredit već drži oko 26 odsto akcija Komercbanke direktno, dok poseduje još oko četiri odsto poseduje putem finansijskog instrumenta poznatog kao TRS (total return swap).

Konačan paritet razmene u okviru ove ponude utvrdiće nemački regulator Bafin u narednim danima, na osnovu prosečne ponderisane cene akcija (VWAP) Unikredita i Komercbanke u poslednja tri meseca, prenosi Sole 24 Ore.

Italijanska banka je ipak već iznela svoja predviđanja i navela da očekuje odnos od 0,485 akcija Unikredita za svaku akciju Komercbanke, što  odgovara ceni od 30,8 evra po akciji Komercbanke.

Ponuđena cena predstavlja premiju od četiri odsto u odnosu na cenu na zatvaranju berzi u petak 13. marta.

Vredi napomenuti da je vrednost akcija Komercbanke na berzi tokom protekle godine porasla za više od 24 odsto, dodaje italijanski list.

Kako bi finansirao ovu operaciju, Unikredit je najavio da će u maju sazvati vanrednu skupštinu akcionara kako bi dobio dozvolu za neophodno povećanje kapitala. 

Ukoliko uslovi budu ispunjeni, završetak transakcije očekuje se u prvoj polovini 2027. godine.

Unikredit je dodao da planirana transakcija neće uticati na njegovu politiku dividendi, dok bi finansijski efekat na kapital banke bio minimalan ukoliko ne dođe do potpunog preuzimanja Komercbanke.

Ovim potezom UniCredit ulazi u direktnu konfrontaciju sa upravom Komercbanke, predstavnicima radnika i nemačkom saveznom vladom, koji se protive preuzimanju.

Milanska banka je još u septembru 2024. iskoristila delimični izlazak države iz vlasništva kako bi snažno povećala svoj udeo, postepeno zamenivši nemačku državu kao najvećeg akcionara. Savezna vlada, koja je Komercbank spasla milijardama evra tokom globalne finansijske krize, i dalje drži oko 12 odsto vlasništva i poručuje da ga ne namerava prodati. Nemački kancelar Fridrih Merc naglasio je da se vlada zalaže za "snažnu i nezavisnu Komercbanku“.

Ponuda ipak nije došla kao iznenađenje. UniCredit je još u martu 2025. dobio odobrenje bankarskog nadzora Evropske centralne banke za povećanje udela na gotovo 30 odsto. Zeleno svetlo dao je i nemački Savezni ured za kartele, čime su ispunjeni ključni regulatorni preduslovi za današnji potez. Slučaj se smatra važnim testom za Evropsku bankarsku uniju jer suprotstavlja želju ECB-a za prekograničnom konsolidacijom banaka i nacionalne političke interese država članica.

Uprava Komercbanke brani nezavisnost

Suočena sa ambicijama UniCredita, predsednica uprave Commerzbanke Betina Orlop snažno je krenula u odbranu institucionalne nezavisnosti banke. Postavila je ambiciozne ciljeve profitabilnosti, najavila veće dividende i, uprkos rekordnoj dobiti u 2024. godini, objavila ukidanje oko 3.900 radnih mesta, uglavnom u Nemačkoj. Nakon snažnih poslovnih rezultata za 2025. godinu banka je dodatno podigla svoje ciljeve, nadajući se da će rast cene akcije od oko 90 odsto odvratiti UniCredit od preuzimanja.

Sindikati strahuju od masovnih otpuštanja

Predsednik uprave UniCredita Andrea Orčel ostaje smiren i dosledan, ističući da vidi značajne sinergije između dve banke i tvrdi da bi spajanje moglo stvoriti evropskog bankarskog šampiona. Sindikat Verdi, međutim, izražava ozbiljnu zabrinutost zbog mogućih posledica po zaposlene, upozoravajući na rizik od masovnih otpuštanja i smanjenja troškova.

Kao upozorenje navode preuzimanje banke HVB od strane UniCredita 2005. godine, koje je za minhensku instituciju završilo značajnim smanjenjem poslovanja i broja zaposlenih, što sindikati smatraju mogućim scenarijem i za Commerzbanku.