Srbija 2020. kao iz pera braće Grim

"Ja nigde ne vidim jačanje vlasničkih prava, ne vidim liberalizaciju cena, ne vidim niže poreze, jeftiniju državu i tako dalje. Nema gomile stvari koje treba uraditi da bi ciljevi iz strategije mogli da se ostvari", dodaje on.

Prokopijević smatra i da je nekredibilno iznošenje ovakve strategije, nakon 10 godina na vlasti i da se tog papira za nekoliko nedelja niko neće sećati.

On kaže da mu je prva reakcija bila, kada je čuo za strategiju razvoja Srbije, bila da su Kiro Gligorov i Ante Marković 1965. i 1989. bili mnogo reformskiji. "Drugi utisak je da je reč o spisku lepih želja, ali ne i sredstava kako to ostvariti", smatra on.

Prema njegovim rečima, problem je generalno sa svim strategijama, a kao primer navodi EU, koja je napravila strategiju za period od 2000. do 2010. i kada su sada uporedili šta su do sada uradili, ispalo je da u svakom parametru stoje lošije nego ranije, kao na primer, što u odnosu sa SAD sada stoje mnogo lošije nego 2000.

"Isti je problem i sa ovom strategijom EU 2020, koju naša strategija pokušava da oponaša. Šta je ključni problem - ključni problem je što vi deklaracijom ciljeva koji su pozitivni ne možete da proizvedete da se oni ostvare, nego morate da predvidite sredstva kojima će to da se uradi", smatra Prokopijević.

Gligorov: Nejasno odakle sve te cifre

Ekonomista Vladimir Gligorov upozorava da se iz strategije ne vidi odakle slede procene koju su najavljene. "Nejasno je kako će infrastrukturna ulaganja da se finansiraju, a pogotovo nije jasno kako će da se poveća efikasnost izvršenja", navodi on. Gligorov dodaje da je potpuno nejasno i na osnovu čega se došlo do stope od pet do šest odsto godišnje, kao i da su sve ostale cifre potpuno neobrazložene.

"U dokumentu nije jasno kako se došlo do tih cifara. Osvrnuću se na procenu da će 2020. biti 400.000 zaposlenih više. To je jako malo, s obzirom na to da je toliko ljudi izgubilo posao za poslednje dve godine. To znači da će se u narednih deset godina nadoknaditi ono što se izgubilo za poslednje dve godine", zaključuje Gligorov.

"Budući da smatram da su sve te cifre nerealne jer nije uopšte jasno na čemu se zasnivaju, jedino što iz ovoga sledi jeste da će potrošnja biti pod pritiskom celu deceniju", smatra on.

Bivša ministarka u vladi Zorana Đinđića Gordana Matković kaže da nacrt strateškog dokumenta "Srbija 2020" praktično prati strategiju "Evropa 2020" i suštinski predstavlja naš nacionalni odgovor na ono što su strateški ciljevi EU.

Ona kaže da "procene nisu davane iz glave, one se zasnivaju na nekim preduslovima, a preduslovi su, naravno, da ne bude nekih velikih faktora koji bi mogli da nas skrenu sa putanje razvoja, poput ratova devedesetih godina prošlog veka ili poslednje svetske ekonomske krize".

"Strategija" samo spisak lepih želja

Dragomir Janković iz Evropskog ekonomskog instituta, povodom predstavljanja strategije pita šta je to državu sprečavalo da se protekle četiri godine bori protiv organizovanog kriminala, da reformiše pravosuđe, napravi ekonomske reforme.

"Kad vam neko kaže posle četiri ili osam godina vlasti, da priprema strategiju za naredni period, vama to može da zvuči kao neka predizborna kampanja, drugačije ne može, pre svega sa stanovišta resursa kojima država raspolaže“, dodaje Janković navodi i da se strategija može tumačiti kao odgovor Srbije na zahteve Evropske Komisije.

"Evropa od nas traži neke stvari već poslednjih deset godina i šta smo mi od tih stvari uradili u proteklih deset godina? Dobili smo beli šengen i pripremili se za kandidaturu, šta je to. Ako se osvrnemo unazad, ako pogledamo sadašnji trenutak, budućnost nam ne izgleda onako kako se najavljuje", smatra Janković.

"Ono što je važno i što je uslov svih uslova to je razvijanje ekonomije, smanjivanje nezaposlenosti, a s obzirom da znamo da naša država ima i danas problem da zatvori budžetski deficit, onda vam je jasno na šta nam liče sve te strategije u budućnosti. Mislim da je to, nažalost, samo spisak lepih želja“, kaže on.

Strategiju "već napisali" ekonomisti

Inače, ekonomski deo strategije razvoja Srbije do 2020. godine koju promoviše Demokratska stranka ne razlikuje se bitnije od studije koju su pre nekoliko meseci predstavili ekonomisti okupljeni u Ekonomskom institutu i Fondu za razvoj ekonomske nauke, a u pojedinim segmentima su istovetne. Postavlja se pitanje, piše Danas, zašto se gubilo i gubi vreme na pisanje novog dokumenta umesto da se uzme ono što je već napravila grupa stručnjaka od kojih su većina univerzitetski profesori.

I postkrizni model ekonomista i strategija DS očekuju istovetan broj novootvorenih radnih mesta u narednoj deceniji odnosno 400.000. Slično je i sa očekivanim učešćem izvoza roba i usluga u BDP od 65 odsto, učešćem građevinarstva i industrije u BDP od 25,5 odsto, kao i sa inflacijom (tri odsto).

U drugim brojkama postoje manje razlike, ali se u strategiji političke stranke očekuju viši iznosi. Tako ekonomisti procenjuju da će BDP Srbije na kraju sledeće decenije iznositi 52,7 milijardi evra dok u DS očekuju 55 milijardi. Slično je i kod BDP-a po glavi stanovnika gde ekonomisti očekuju 7.500 evra po glavi, a DS nešto više - 8.000 evra. Oba kao osnovnu ideju imaju razvoj industrije pogotovo one okrenute izvozu.