Jat: Pozajmica vlade dovoljna

Predsednik Upravnog odbora Jata Saša Vlaisavljević je objasnio da će pet miliona evra biti iskorišćeno za delimičnu obnovu flote od 16 aviona, navodeći da šest aviona trenutno uopšte ne leti zbog nedostatka rezervnih delova.

Za osposobljavanje svih 16 aviona biće potrebno dodatnih 11 miliona evra, koje će kompanija sama obezbediti u ovoj godini, precizirao je on.

Druga polovina pozajmice koristiće se za stimulativne otpremnine od po 300 evra po godini staža za najmanje 400 do 600 zaposlenih, koji će morati da napuste kompaniju. Najpre će biti sprovedeno prijavljivanje za dobrovoljni odlazak, a ako ne bude dovoljno prijavljenih, deo radnika biće proglašen tehnološkim viškom, objasnio je Vlaisavljević.

Izražavajući očekivanje da do toga ipak neće doći, Vlaisavljević je istakao da Jat u roku od tri meseca mora da smanji broj zaposlenih sa 1.800 na 1.200.

On je kazao da za Jat neće biti problem ako bude morao da prodaa poslovnice u svetu, jer su zbog novih načina prodaje karata preko interneta i kol centara, poslovnice izgubile raniji značaj.

Vać u ovoj godini je broj zaposlenih u poslovnicama u inostranstvu smanjen sa 59 na 27, a menadžment je tražio i da svi predstavnici Jata iz poslovnica pređu na aerodrome, navodi Vlaisavljević.

U Sindikatu JAT-a su zadovoljni što je Vlada odobrila novac toj kompaniji, ali Predsednik jedinstvene sindikalne organizacije JAT-a, Nenad Kukoljac, kaže za B92 da otpremnina od 300 evra po godini staža nije dovoljna.

"Ja insistiram na dobrovoljnom odlasku iz kompanije, bez gašenja radnih mesta ili putem novih organizacija. Što se tiče visine tih otpremnina mi smo tražili 400 evra i mislimo da je to neka minimalna suima koja bi u ovom momentu zadovoljila potrebe i ljudi i ove firme.“ Predsednik UO Jata, koji je donedavno bio generalni direktor kompanije, kazao je da će uz preuzete mere štednje, Jat ove godine uštedeti 11 miliona evra i poslovaće bez gubitaka.

Povodom preispitivanja spornih i ugovora štetnih po Jat, Vlaisavljević je kazao da se radi o ugovorima sklapanim u psolednjih 10 godina i da je njihova revizija u toku, a javnost će biti obaveštena kada taj postupak bude završen i obelodanjene sve malverzacije.

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić objasnio je da od ukupne sume pet miliona evra predstavljaju investicije, koje podrazumevaju i remont aviona, a ostatak je namenjen finansiranju socijalnog programa kojim je predviđena isplata otpremnina za dobrovoljni odlazak radnika iz Jata u iznosu od 300 evra po godini staža.

Pozajmicu Vladi Srbije Jat treba da vrati do kraja ove godine, a zalog da će ona biti vraćena je imovina te kompanije, dodao je on i rekao da će kada izmiri taj dug Vlada Srbije dati garancije Jatu za nabavku četiri aviona na lizing koji će biti korišćeni za regionalni saobraćaj.

Prema njegovim rečima, ako Jat ne vrati pozajmicu do kraja godine imovina kompanije će biti prodata, a budžet namiren, jer se pozajmica daje iz budžeta.

Ranije je premijer Mirko Cvetković rekao da su u razgovorima sa Jatom ponuđene „otpremnine od 100 evra po godini staža, ali to radnicima nije dovoljno. Pošto Jat nema dodatna sredstva za isplatu otpremnina odlučili smo da Vlada isplati 100 evra po godini staža, a da preostalih 3,6 miliona evra odobrimo Jatu u vidu budžetske pozajmice, koju će garantovati imovinom".

Vlada je izdvojila novac za osposobljavanje flote Jata, kako bi se stvorili uslovi za ostvarenje planiranih prihoda Jata od oko 170 miliona evra u 2009. Premijer je podsetio i da je Vlada uspela da reši dugovanja Jata prema NIS-u za prethodni period, ali je dodao da će ubuduće plaćanja morati da budu redovna.

Državne subvencije ne daju dobre rezultate

Konsultant za investicije, Bušatlija Mahmud, ocenjuje da JAT deli sudbinu ostalih avio kompanija, ali smatra da državne subvencije nisu poželjne, jer obično ne daju dobre rezultate.

On kaže da će ulaganje od 16 miliona u osposobljavanje postojećih aviona verovatno omogućiti određeni saobraćaj JAT-u, ali na prilično ograničenom području

"Tu ima jedan veliki problem, a to je da opet evropska regulativa ne dozvoljava svim tipovima aviona da lete na njihove aerodorome da sleću i da preleću te države, a većina naših aviona je u toj kategoriji. Znači vi njih možete čak i popraviti, ali ako nemate mediteranski saobraćaj, odnosno afromediteranski i bliskoistočni saobraćaj gde ta regulativa nije toliko oštra, vi praktično te avione ne možete da koristite – možete da letite u Sarajevo, Banjaluku, možda u Crnu Goru."