U prevremenu penziju godišnje ode 8.000-10.000 ljudi: "Građani da znaju da postoji razlika"

Od 2015. ukupno oko 50.000 građana odlučilo se za ovu vrstu penzije, izjavio je danas direktor Sektora za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u Republičkom Fondu za PIO Vladimir Stanković.

Stanković je za Tanjug televiziju rekao da broj onih koji idu u prevremenu starosnu penziju zavisi od godine do godine, zatim da li je u toj godini bilo investicionih programa koji bi radnike motivisali na ovaj korak, a utiču i neke druge, često lične okolnosti.

Objašnjavajući pod kojim uslovima se može otići u prevremenu starosnu penziju, Stanković je istakao da bi građani trebalo da znaju da postoji razlika između starosne penzije i starosne prevremene penzije.

Prema njegovim rečima uslovi za odlazak u starosnu penziju zavise od pola, pa muškarci ovo pravo mogu ostvariti ako imaju 65 godina života i najmanje 15 godina staža, a žene sa minimum 15 godina staža i 63 godine i dva meseca života.

"Kada govorimo o prevremenoj penziji, ona se ostvaruje sa manje godina života ali sa više godina staža. To praktično znači da ovu vrstu penzije muškarci u 2021. godini mogu dobiti sa 59 godina života i 40 godina staža a žene sa 39 godina i četiri meseca staža i 58 godina i četiri meseca života", objasnio je Stanković.

Dodao je da samim tim što se u prevremenu penziju ide ranije nego u klasičnu starosnu penziju, prevremena penzija se pri prvom obračunu smanjuje u odnosu na iznos koji bi neko dobio da ide u klasičnu starosnu penziju.

"To znači da se obračun radi na osnovu godina života u odnosu na pravu starosnu penziju, što penziju umanjuje na mesečnom nivou za 0,34 odsto, a to za pet godina za koliko se najviše ranije može otići u penziju iznosi oko 20,4 odsto", rekao je za Tanjug televiziju Vladimir Stanković.

Naglasio je da ne postoji mogućnost da ako neko jednom ostvari prevremenu penziju pređe u redovnu starosnu penziju.

Stanković je naveo da se ljudi za ovu vrstu penzije uglavnom odlučuju iz ličnih razloga.

"Neko ima računicu da to umanjenje neće biti veliko a neko opet smatra da je neophodno da što pre ode u penziju, jer ne želi više da radi ili prosto ga neke druge okolnosti usmeravaju da se opredeljuje za ranije penzionisanje", rekao je on.

Odgovarajući na pitanje postoji li mogućnost da se penali pri penzionisanju ukinu, pošto se Fond PIO ekonomski opravio, Stanković je rekao da se o tome razgovaralo, ali da je takvu odluku realno ostaviti za buduće vreme i doneti je na osnovu neophodnih analiza.

Pojasnio je i da kada bi se penali ukinuli, to bi se primenjivalo za buduće penzionere, ali ne i one koji su pravo na ovu penziju već ostvarili, u smislu da im se iznosi povećaju kao da nije bilo umanjenja.

Ukidanje penala bi, prema njegovim rečima, svakako povećalo broj ljudi koji bi se odlučivali da se prevremeno penzionišu, a to bi za posledicu imalo i povećanje sredstava neophodnih za isplatu penzija.

Upitan šta je doprinelo finansijskom oporavku Fonda PIO, Stanković je rekao da su na to najviša uticala dva razloga.

"Jedan je veći broj radnih mesta, čime je automatski povećan i broj ljudi za koje se uplaćuju doprinosi za penzijsko invalidsko osiguranje. S druge strane, uz razne državne mere se iz godine u godinu smanjuje siva ekonomija a to povećava obuhvat uplata doprinosa i puni kasu Fonda PIO", rekao je Stanković.