I ove godine nam ode 1.000 lekara

Vojvodina je ove godine ostala bez oko 900 lekara, koliko je onih koji nisu podneli zahtev za obnovu licence. Osim toga, oko 150 lekara tražilo je od Regionalne lekarske komore sertifikat za odlazak u Nemačku.

Anesteziolozi, radiolozi, pedijatri već godinama najdeficitarniji u Srbiji. Vojvodini, pak, najviše nedostaje pedijatara, ali i lekara opšte prakse. Prema podacima od pre nekoliko meseci, u pokrajinskim zdravstvenim ustanovama radi samo 57 lekara opšte prakse, što znači da jedan lekar usluži 1.750 pacijenata. Ključ problema kadrovske strukture i nedostatka lekara trebalo bi tražiti u upisnoj politici.

“Tu postoji paradoks i vi sada imate na terenu da vam fale lekari, a sa druge strane imate na berzi dve hiljade lekara. Imate domove zdravlja gde apsolutno nemate pedijatra, dobijete ga jednom nedeljno i imate klinike gde ih ima šest, sedam viška. Kada napravite jednu analizu i vidite koliko je lekara na jednoj hirurgiji, koliko operiše, pa neko ima godišnje 400 operacija, a neko ima 15”, kaže dr Tomislav Stantić, predsednik Regionalne lekarske komore Vojvodine.

Primer koji potvrđuje činjenicu da Vojovodini manjka pedijatara je Opština Sremski Karlovci. Ovde radi samo jedan pedijatar, svakoga dana u prvoj smeni. Kada je pedijatar odsutan, nema ko da ga zameni.

“Ja sam imala slučaj da je jednog dečaka u Karlovcima napao pas, ja sam odvela kod doktora, bilo je poslepodne pet sati, kada su se vraćala deca iz škole, doktor opšte prakse nije hteo da ga pogleda, pedijatar nije radio i slali su nas za Petrovaradin. To je ipak slučaj, gde treba doktor da reaguje, hitno da se odreaguje, da pogleda, ili da bude tu pedijatar”, kaže Ivana Pavić iz Sremskih Karlovaca.

Deset odsto od bruto društvenog proizvoda koliko se u Srbiji izdvaja za zdravstvenu zaštitu, a što je oko tri i po milijarde evra, sasvim je dovoljno novca. Problem je, međutim, u tome što se taj novac troši neefikasno, kažu u Lekarskoj komori Vojvodine.

“Onog momenta kada se uvede tržište, kada ona bolnica koja efikasno radi bude nagrađena, pa tu lekari i nemedicinsko osoblje osećaju da vredi biti efikasan i da se to vidi na njihovim platama, tada ćete imati tržište. To će tada značiti da ćete neke ustanove verovatno morati, njihov rad svesti na minimum, možda čak i ugasiti”, kaže Stantić.

To što je prošle godine smanjen lekarski staž na šest meseci, što je odobreno oko dve hilajde specijalizacija neke su od afirmativnih mera koje bi mogle da motivišu lekare da ostanu u Srbiji. Ipak, statistika govori suprotno – od 2013. do danas, u proseku oko hiljadu lekara godišnje ode iz Srbije, najčešće zbog niskih plata i nemogućnosti napredovanja u struci.