Milanović: Krediti da budu u kunama

Milanović očekuje da Zakon o potrošačkom kreditiranju, u cilju pomoći građanima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, biti sutra izglasan na Skupštini

Podsetio je da je Hrvatska jedna od dve-tri države u svetu koja se suočava s problemom da građanima rate kredita realno rastu, a vrednost nekretnina koje su kupili opada, prenose hrvatski mediji.

"U SAD-u pre nekoliko godina cene nekretnina padale su 20-30 odsto, ali oni koji su ostali bez posla mogli su da pronađu novi i da vraćaju kredite. Mi se suočavamo s dvostrukom opasnošću", kazao je Milanović.

Naglasio je da se krediti u evrima takođe razmatraju i dodao da banke nisu ugrožene, ali moraju podneti teret odgovornosti.

"Jednog dana bićemo članica evrozone, ali u nju nećemo žuriti, kunu imamo 20 godina, a ponašamo se kao da nije naša. Treba razmišljati da krediti u budu u kunama. Trebalo je o tome razmišljati i pre devet godina, ali možda se nije htelo zamerati biračima. Sa zakonom smo stavili tačku, ovo nije populistički gest, ovakve zakone želimo da donosimo", zaključio je Milanović.

I hrvatski ministar finansija, Boris Lalovac, potvrđuje da se razmatraju sve opcije za rešenje problema dužnika u švajcarskim francima (ĆF), među kojima je i mogućnost donošenja posebnog zakona o stambenom kreditiranju i zabrani finansiranja u drugim valutama.

Hrvatska centralna banka (HNB) u sredu je objavila analizu o kreditima u ĆF i nekim mogućnostima državne intervencije, u kojoj se razmatraju učinci pet opcija rešenja problema dužnika u ĆF, među kojima je finansijski najneisplativiji tzv. mađarski model, odnosno konverzija svih valutno indeksiranih kredita (i ĆF i evro) u kunske.

Takav bi model, po procenama HNB-a, međunarodne depozite Hrvatske smanjio više od 70 odsto, odnosno oni bi pali ispod 3,0 milijarde evra, što bi moglo imati velike negativne efekte na privredu.

Među analiziranim opcijama je i ona o preugovaranju postojećih kredita na osnovu aktualne tržišne vrednosti nekretnina i trenutne kreditne sposobnosti dužnika, koja se ocenjuje kao "najmanje bolna".

"Država mora intervenisati i ona će to učini. Moramo sprečiti da građani budu robovi bankarskog sistema, da im ceo život plaćaju, a da nikad ne otplate stan", zaključio je Lalovac.