Spisak država koje najviše troše na vojsku: Ove tri se izdvajaju

Izdaci su porasli na 2,89 biliona dolara u 2025. godini, što je jedanaesta uzastopna godina rasta, a udeo u globalnom bruto domaćem proizvodu (BDP) dostigao je 2,5 odsto – najviši nivo od 2009. godine, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).

"S obzirom na niz aktuelnih kriza, kao i dugoročne ciljeve vojnih izdataka mnogih država, ovaj rast će se verovatno nastaviti i tokom 2026. godine i dalje", navodi SIPRI u izveštaju. Tri države sa najvećim vojnim izdacima – SAD, Kina i Rusija – zajedno čine 1,48 biliona dolara, odnosno 51 odsto globalnih izdvajanja.

Amerika, Kina i Rusija čine polovinu svetske potrošnje

Američka vojna potrošnja pala je na 954 milijarde dolara u 2025. godini, uglavnom zato što nije odobrena nova finansijska vojna pomoć Ukrajini, navodi se u izveštaju. U prethodne tri godine američko vojno finansiranje Ukrajine iznosilo je ukupno 127 milijardi dolara.

"Pad američkih vojnih rashoda u 2025. verovatno će biti kratkotrajan", naveo je SIPRI.

"Potrošnja koju je odobrio američki Kongres za 2026. godinu porasla je na preko bilion dolara, što je značajno povećanje u odnosu na 2025, a mogla bi dodatno porasti na 1,5 biliona dolara u 2027", dodaje se.

Glavni doprinos većoj globalnoj potrošnji dao je rast od 14 odsto u Evropi, na 864 milijarde dolara.

Izdvajanja za odbranu u Rusiji i Ukrajini nastavila su da rastu u četvrtoj godini rata, dok je povećanje potrošnje evropskih članica NATO saveza dovelo do najvećeg godišnjeg rasta u srednjoj i zapadnoj Evropi od kraja Hladnog rata.

Potrošnja Izraela pala je za 4,9 odsto na 48,3 milijarde dolara, kako se rat u Gazi završavao 2025. godine, dok su izdvajanja za odbranu u Iranu pala drugu godinu zaredom, za 5,6 odsto na 7,4 milijarde dolara.

Rezultati istraživanja

Prema metodologiji SIPRI-ja, 29 evropskih članica NATO-a potrošilo je ukupno 559 milijardi dolara u 2025. godini, a 22 od njih imale su vojnu potrošnju od najmanje 2,0 posto BDP-a.

Nemačka je bila najveći vojni potrošač u grupi, s rashodima koji su porasli za 24 posto u odnosu na prethodnu godinu na 114 milijardi dolara. Vojni teret Nemačke premašio je prag od 2,0 odsto prvi put od 1990. godine, dostigavši ​​2,3 odsto BDP-a u 2025. godini.

Vojni troškovi Španije porasli su za 50 odsto na 40,2 milijarde dolara, čime je njen vojni teret prvi put od 1994. godine premašio 2,0 posto BDP-a. Kako je navedeno u 2025. godini, vojni izdaci evropskih članica NATO-a porasli su brže nego ikad od 1953. godine, što odražava kontinuiranu težnju ka evropskoj samostalnosti uz sve veći pritisak SAD da se ojača raspodela tereta unutar saveza.

U izveštaju je ocenjeno i da je potrošnja na Bliskom istoku stabilna uprkos stalnim sukobima i regionalnim rivalstvima - vojni izdaci na Bliskom istoku dostigli su procenjenih 218 milijardi dolara u 2025. godini, što je samo 0,1 odsto više nego u 2024. godini, a osim Izraela, većina ostalih velikih potrošača u regionu za koje su dostupni podaci povećala je svoju potrošnju.

Vojni izdaci Izraela smanjeni su za 4,9 odsto na 48,3 milijarde dolara, što odražava smanjenje intenziteta rata u Gazi tokom 2025. godine nakon sporazuma o prekidu vatre s Hamasom u januaru 2025. godine, a ipak, izraelski izdaci ostali su 97 odsto veći nego u 2022. godini.

Vojni izdaci Turske porasli su za 7,2 odsto u 2025. godini na 30,0 milijardi dolara, delom zbog tekućih vojnih operacija u Iraku, Somaliji i Siriji.

Potrošnja Irana smanjila se drugu godinu zaredom, pala je za 5,6 odsto na 7,4 milijarde dolara u 2025. godini, a realno smanjenje posledica je visoke godišnje inflacije od 42 odsto, dok je potrošnja porasla u nominalnom iznosu.

Azija i Okeanija beleže najbrži rast vojnih izdataka od 2009. godine - u 2025. godini vojni izdaci su iznosili ukupno 681 milijardu dolara, što je 8,1 posto više nego u 2024. godini - najveći godišnji porast od 2009. godine. Kina, drugi najveći vojni potrošač u svetu, povećala je svoje vojne izdatke za 7,4 odsto na 336 milijardi dolara, što je bio 31. uzastopni porast u odnosu na prethodnu godinu, jer je Kina nastavila svoj program modernizacije vojske.

Japanski vojni izdaci porasli su za 9,7 odsto i dostigli 62,2 milijarde dolara u 2025. godini, što je ekvivalentno 1,4 posto BDP-a - najvećem udelu od 1958. godine.

Vojni izdaci kineskog regiona Tajvan porasli su za 14 odsto na 18,2 milijarde dolara (2,1 posto BDP-a), što je najveći godišnji porast od najmanje 1988. godine, u kontekstu intenziviranja vojnih vežbi Narodnooslobodilačke vojske oko ostrva.

"Američki saveznici u Aziji i Okeaniji, poput Australije, Japana i Filipina, troše više na svoje vojske, ne samo zbog dugogodišnjih regionalnih napetosti, već i zbog rastuće neizvesnosti oko američke podrške. Kao i u Evropi, američki saveznici u Aziji i Okeaniji takođe su pod pritiskom Trampove administracije da troše više na svoje vojske", rekao je Dijego Lopez da Silva, viši istraživač u SIPRI-ju.

Između 2024. i 2025. godine, vojni izdaci Ujedinjenog Kraljevstva smanjeni su za 2,0 odsto na 89,0 milijardi dolara, dok su vojni izdaci Francuske porasli za 1,5 odsto na 68,0 milijardi dolara u istom periodu.

Indija, peti najveći vojni potrošač u svetu povećala je svoju vojnu potrošnju za 8,9 odsto na 92,1 milijardu dolara, a vojna potrošnja Pakistana porasla je za 11odsto na 11,9 milijardi dolara.

Vojna potrošnja Saudijske Arabije porasla je za 1,4 odsto i dostigla 83,2 milijarde dolara, što je čini osmim najvećim vojnim potrošačem na svetu.

Ukupna vojna potrošnja u Africi porasla je za 8,5 odsto i dostigla 58,2 milijarde dolara - vojna potrošnja Nigerije porasla je za 55 odsto na 2,1 milijardu dolara u 2025. godini, jer su pobune i ekstremističko nasilje doprineli pogoršanju nesigurnosti.

Vojni izdaci Gvajane porasli su za 16 odsto na 248 miliona dolara podstaknuti eskalacijom tenzija sa Venecuelom oko regiona Esekvibo, a izdaci Venecuele ostaju nepoznati zbog nedostatka javno dostupnih podataka.

SIPRI prati razvoj vojnih rashoda širom sveta i održava najsveobuhvatniji, najkonzistentniji i najopsežniji javno dostupan izvor podataka o vojnim rashodima, navodi se na sajtu organizacije.