Pompezno ništa; gde je spasonosni plan Crne Gore?

Nakon pisanja portala CdM da pompezno najavljeni Maršalov plan ministra finansija i socijalnog stranja Crne Gore Milojka Spajića kao gotov dokument, sa preciznim ciframa o tome kako će se poreskom kombinatorikom omogućiti povećanje minimalne zarade na 450 evra, a prosečne na 700 - ne postoji, u Ministarstvu finansija su, prema saznanjima tog portala, intenzivirali rad na ovom dokumentu.

Podaci koji su dostupni javnosti na osnovu prezentacije Ministarstva predviđaju ukidanje doprinosa na zdravstveno osiguranje i smanjenje poreskog opterećenja na zarade sa sadašnjih 39 na 21 odsto. Ono što, međutim, nedostaje, su precizni pokazatelji kako će država nadomesti minuse u budžetu, pokriti sredstva za zdravstveno osiguranje, osigurati usklađivanje koeficijenata na zarade u javnom sektoru, usklađivanje penzija…

Minusi na prihodnoj, ali i rashodnoj strani budžeta, sve su prilike, Ministarstvo će pokušati da nadomesti progresivnim oporezivanjem, povećanjem akciza na određene proizvode kao i povećanjem dividendi. Stručnjaci sumnjaju da će sve ove mere biti dovoljne da se nadomeste nedostajuća sredstva, pa se sve češće spominje i novo zaduživanje.

Osim toga, nema garancija da veće akcize znače i više prihoda u budžetu, osim na naftu i naftne derivate, ali je sigurno da mogu da dovedu do povećanja sive ekonomije.

Stručna javnost je skeptična prema planu ministra Spajića, a svojevrsno upozorenje je stiglo i iz Međunarodnog monetarnog fonda koji je smanjijo projekcije rasta crnogorske ekonomije sa devet na sedam odsto.

Maršalov plan Crne Gore hrabar ili lud? Minimalac 450 evra, plata 700; "Nek im je Bog u pomoći"

Ukoliko se uzme u obzir pad ekonomije u 2020. od 15 odsto, izazvan pandemijom koronavirusa, to znači da nisu ni na pola puta u odnosu na 2019. godinu. Može li se u takvom ambijentu očekivati povećanje zarada, minimalne i prosečne, pokazaće vreme.

Ono što je još važnije pitanje jeste šta su to ministar Spajić i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović prezentovali na Socijalnom savetu? Ukoliko ne postoji detaljan plan koji će pokazati koliko će država popustiti na “ćupriji“ a naplatiti na “mostu“, sa čim su se saglasili i sindikati i privreda?

Još veći problem je to što još aktulena Vlada nema podršku u parlamentu, a sednice Skupštine se ne zakazuju. Planirano poresko pretumbavanje ne može proći bez parlamenta, a podrška u najvećem zakonodavnom organu je više nego upitna, ocenjuje navedeni portal.