Zarada 12.000 EUR, a berača i kupaca nema

Prethodni rod završavao je u soku, a sada otkupljivači ovaj kraj zaobilaze. Nema ni berača nema, a iako država podstiče uzgajanje, nema bankarskih kredita za aroniju.

Naviknut na gajenje tradicionalnog voća, Stevan Živković iz sela Varna kod Šapca u početku je bio sumnjičav prema aroniji. Ipak, lako gajenje i održavanje, poput višnje i leske, i zarada od 12.000 evra po hektaru, kako su tada tvrdili stručnjaci, presudila je da podigne zasad.

Četri godine kasnije, nema berača, ali ni kupaca.

„Sto dinara za aroniju je malo. Najveća stavka je berba. Na berače ode polovina prihoda“, kaže Stevan Živković.

Momčilo Šarčević iz susednog sela, prošlogodišnji rod pretvorio je u sok. Šta će raditi ove godine, još nema plan.

„Ove godine imam veću količinu, nekih 5-6 tona, tako da je već problem za to. Ne mogu sve preraditi u sok“, kaže Momčilo Šarčević iz Matijevca.

A pre tri godine, sve je izgledalo drugačije. Uz subvencije države, zasadi su podizani. Sada je plasman pod znakom pitanja.

„Pitao sam u par hladnjača, pa i da skladištim, međutim, sve je zauzeto jer je sad sezona maline i kupine, tako da smo prepušteni sami sebi. Šta će biti, nemam pojma“, priča Momčilo.

Bobičasto voće, za koje stručnjaci tvrde da sprečava sakupljanje štetnih materija u bubrezima i jetri i usporava razvoj mnogih bolesti, ne zahteva đubrenje, niti herbicide. U Pocerini, tokom sušnih leta, traži vodu, pa su sistemi za navodnjavanje neophodni. Međutim, bankarski spisak za kreditiranje, aroniju ne prepoznaje.

„Nemaju aroniju u evidenciji, ne mogu da dobijem kredit za zalivni sistem“, žali se Stevan Živković.

Do berbe je ostalo još desetak dana. Rok kratak za optimizam. Računica Stavana opominje - uloženo je dosta sopstvnih sredstva i više pola miliona državnih subvencija. Kako pustiti da parcela zakorovi?!